Нико није хтио да помогне атлетичарки која је пала у трци за остварење сна, а онда...

У једном од најпознатијих спортских филмова свих времена, "Ватрене кочије", чувена је сцена у којој један од главних јунака нестварне атлетске приче пада усред трке, али се придиже, престиже ривале и побеђује. Ово није једна таква прича. Лепша је. . .

Остали спортови 04.03.2017 | 08:45 Филм из 1981, који је добио четири Оскара, па и за најбоље остварење те године, говорио је о припремама британског тима за олимпијски наступ 1924. Изнад ових реченица је снимак оне поменуте филмске сцене, а испод чувена Вангелисова музика из славног кинематографског дела. Пријаће вам уз причу која следи.



Средњошколску крос трку у САД обележила је драматична сцена у финишу. Млада Грејси Бучер, која се од малих ногу надала да ће трчањем успети да се избори за наступ на државном првенству, била је на неколико корака од испуњења сна. А онда је пала.

Само, за разлику од "Ватрених кочија", она није могла да устане како треба. Хватала ју је несвестица. Позлило јој је као никада до тад. Придигла би се, па опет стропоштала. Ослонила се руком о колено, па изнова пала.

А све супарнице су само трчале покрај ње. Сан је деловало изгубљено. А и битка са долажењем себи.

Једно необично и свакако не баш нормално правило, по коме је забрањено да се помаже палим тркачима, натерало је две, три девојчице да просто продуже покрај несрећне Грејси. Једна се осврнула да види како је, али, поштујући правила, није јој помогла.

А онда је наишла Лијана Бломгрен. Свесна да ће, ако дотакне малу Грејси, бити дисквалификована, тиме остати без могућности да прође на државно првенство, није оклевала. Пришла је супарници која се тетурала, загрлила је и шапнула "Не бој се. Ово ћемо заједно".

"Знала сам да не може у оном стању да стигне до циља. Знала сам да јој је помоћ преко потребна, а помоћи није било нигде. Придигла сам је и - прошле смо кроз циљ".

Лијани Бломгрен је то била последња трка у животу. Просто, решила је да се окрене другим активностима, а то јој је био последњи покушај да, као ђак средње школе, прође на првенство САД. Због онога што је урадила - дисквалификована је. Просто, таква су правила. Ипак, не жали што се жртвовала за девојку коју није ни познавала.

"Када сам у својој школи, који дан касније, затекла поруку захвалности од Грејси, којој су дијагностиковали мононуклеозу, услед чега је и пала на трци, испод је било дописано 'Хвала ти што си била мој анђео'. Плакала сам сатима", каже јунакиња ове приче.

Њен потез је помогао многим будућим спортистима у САД, јер је спортска организација задужена за средњошколска надметања у атлетици изменила правила, па је помоћ колегама дозвољена ако у непосредној близини нема лекара.

"Не бој се, ово ћемо заједно", је сасвим добра реченица да вам улепша дан.

Било или не било правих лекара у близини.

Извор: блиц.рс