Интервју: Лука Миливојевић - о свему...
Пет клубова у које је могао, о Раду, Звезди, Просинечком, свађи у Андерлехту… Новајлија Кристал Паласа открива који су то клубови из Шпаније и Енглеске желели да га доведу, где је он желео да пређе, који му је најлепши пшериод у каријери, зашто је изабрао клуба са Селхурст Парка. . .
Фудбал 08.03.2017 | 23:00
Такав је случај Луке Миливојевића. Једног од најбољих српских фудбалера у овом тренутку. Последњег дана прелазног рока, Лука је запечатио трансфер из Олимпијакоса у Кристал Палас вредан скоро 13.000.000 евра, а његова висина још може да расте у зависности од бонуса. И чим је дошао, изборио се за место у тиму код Сема Алардајса.
Дебитовао је у минималном поразу од Стоука и одиграо 90 минута, а потом је одиргао и цео меч у победи против Мидлзброа и оставио одличан утисак претходног викедна. Навијачи Паласа верују да је њихов клуб добио право појачање које ће бити превага у пакленој борби за опстанак. Квалитет тима и немерљиво искуство старог лисца Алардајса им дају наду да ће испливати до краја сезоне. Тренутно су бодовно поравнати са Мидлзбром на линији испадања. Следе мечеви против ВБА, Вотфорда, Челсија, Саутемптона…
Миливојевић је врло брзо освојио срца навијача Паласа беспоштедном борбом и добром игром. Многи од њих нису знали ко је Миливојевић, ломили су језик са његовим преизменом и били бојажљиви да ли је клуб преплатио српског везисту из Олимпијакоса…
“Можда је боље овако - када те људи добро познају, онда очекују превише. Навијачи ме можда не познају добро, али ја верујем у себе и овај клуб. Да није тако, не бих ни долазио овде. Ако екипа буде играла боље, а ја проведем још више времена тренирајући са њом, сигуран сам да ће навијачи у мени препознати играча који даје све од себе. Волим да играм са страшћу и да дајем 100 одсто својих могућности. Надам се да ће навијачи Паласа бити задовољни”, запоечо је Миливојевић “упознавање” са Паласовим навијачима путем клупског сајта.
Целе зиме се помињао као потенцијлно појачање и неких јачих клубова од Кристал Паласа, али је изабрао лондонско Орлове. Зашто?
“Били смо задовољни и Олимпијакос и ја. Тако да сам одлучио да прихватим изазов у најбољој лиги на свету. Мало сам истраживао и научио неке ствари о тиму и играчима, а неке сам већ знао јер сам ихграо против њих у репрезентацији. Била је то лака одлука иако сам знао да је клуб у тешкој позицији”.
Миливојевић се у иностраним медијима помињао жеља бројних клубова из пет најјачих лига Европе. Од Марсеља, преко Севиље, Валенсије, Малаге, Еспањола, Милана, Роме, Интера, Хамбургера, до хала, Лестера и на крају Кристал Паласа. А шзта је заправо било најконкретније?
“Имао сам још неколико понуда од других клубова осим Паласа, али нисам желео да идем негде само да бих тек тако прешао. Чекао сам да наиђе нека понуда која ће ми се допасти. Да сам могао да бирам, изабрао бих Енглеску или Шпанију. Пре месец дана сам био веома близу преласка у Валенсију, а шест месеци пре тога у Малагу или Еспањол. Имао сам велику жељу да пређем у Валенсију јер је то велики клуб и јака лига, али су онда променили тренера и није било ништа од трансфера. Летос је било нешто око Лестера, а после тога сам имао контакте са Хал Ситијем који је довео Марка Силву, мог бившег тренера из Олимпијакоса. Он је један од најбољих стручњака са којима сам радио и јако је добра особа. Али одлучио сам се за Кристал Палас јер мислим да ћемо изборити опстанак с обзиром да имамо квалитет и светлу будућност”.
Енглезе су занимали Лукини почеци у Србији, па је тако објаснио да су игре за Рад биле прекретница у каријери после поечтака у крагујевачком Радничком.
“За две године у Раду и рада са добрим тренером, изградили смо добар тим који се борио за пласман међу шест најбољих, а на крају смо завршили као четврти и изборили смо пласман у Европу. Та сезона ми је променила каријеру и убрзо сам прешао у Црвену звезду која је највећи клуб у Србији”.
Потом је по жељи Роберта Просинечког дошао у Црвену звезду. Енглези нису заборавили да помену да је Просинечки европска фудбалска легенда и члан великог тима Црвене звезде који је покорио Стари континент.
“Био сам срећан док сам радио са Просинечким. Јако много га поштујем јер је сјајна особа. Уживао сам током годину и по стажа у Црвеној звезди. Када сам дошао у јануару, били смо други са девет бодова мање од Партизана. У наставку сезоне смо изгубили смао један меч и освојили смо национални куп”.
Из Звезде га је тражило неколико клубова, а он се одлучио за Андерлехт. И покајао се…
“Првих шест месеци су били добри, али онда смо отишли у Абу Даби на припреме. Имао сам полемику са тренером и после тога ме није било у тиму шест месеци. Рекао ми је неке ствари које су биле лаж попут тога да не тренирам добро. Али преживео сам… То је био најгори период у мојој каријери, али сам и из њега извукао неке поуке”.
Каријеру му је спасила селидба у Олимпијакос који га је прво позајмио од Андерлехта, а потом и откупио за 2.300.000 евра. На крају је зарадио шестоструко…
“У Олимпијакосу сам провео две и по невероватне године. Освојили смо две титуле и био сам и на прагу треће. Две сезоне сам играо у Лиги шампиона, и у оба наврата смо освојили по девет бодова у групној фази, али се нисмо квалификовали даље. Најдражи део каријере ми је прва сезона у Лиги шампиона. Иако сам већ раније играо у том такмичењу са Андерлехтом. Играли смо против Јувентуса који је те сезоне стигао до финала и Атлетика који је сезону раније играо финале. Успели смо да их обоје победимо на нашем терену. Уживао сам у сваком моменту каријере у Олимпијакосу. Што као фудбалер, што у приватном животу са својом породицом”.
У последње време је у Олимпијакосу почео да се издваја и головима који не стоје као примарни задатак у његовом опису посла.
“Ове сезоне сам постигао шест голова. Два главом, два ударцима са дистанце и два из слободних удараца. Иако сам играо као дефанзивни везни, већину времена смо у домаћем првенству проводили у противничкој трећини терена нападајући противнике, тако да сам био ближи голу и имао више покушаја у шутевима са дистанце. Нисам играч који често постиже голове, али пробаћу да помогнем тиму код слободних удараца и корнера”.
Претходни Србин који је носио дрес Паласа је Саша Ћурчић којег су навијачи лондонског клуба обожавали.
“Веома сам поносан као нови Србин који је дошао у Кристал Палас јер је Ћурчић био јако добар у овом клубу. Није му тада било лако да дође у Енглеску, али је био сјајан фудбалер. Многи Срби су добро прошли у Премијер лиги попут Видића, Ивановића, Матића, Коларова или Тадића, тако да ћу ја покушати да будем следећи који је донео неки квалитет више у Премијер лигу”.
Да би оставио траг у Премијер лиги, Лука ће морати са Орловима да избори опстанак у овој сезони која је јако изједначена када су у питању три клуба која напуштају елитни ранг и селе се у Чемпионшип. Победа против Мидлзброа је добар знак…
“Срећан сам због тимске игре јер смо се борили као права екипа. Поготово на крају. Још у првом полувремену смо заслужили да водимо 2:0. Уживао сам играјући 90 минута пред нашим навијачима и захваљујем им се на подршци. Ова победа је значајна јер ће нам дати самопоуздање да наставимо даље. А самопоуздање је најважнија ствар у фудбалу. Ако морамо да се боримо против ВБА - борићемо се! Ако треба да играмо леп фудбал - играћемо га! Урадићемо све што је потребно да остваримо добар резултат”.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар