Intervju: Luka Milivojević - o svemu...

Pet klubova u koje je mogao, o Radu, Zvezdi, Prosinečkom, svađi u Anderlehtu… Novajlija Kristal Palasa otkriva koji su to klubovi iz Španije i Engleske želeli da ga dovedu, gde je on želeo da pređe, koji mu je najlepši pšeriod u karijeri, zašto je izabrao kluba sa Selhurst Parka. . .

Fudbal 08.03.2017 | 23:00 Aklimatizacija, privikavanje, jezik, stil, novi trener, ovo-ono… Česti izgovori za fudbalere kada pređu u novi klub i ne igraju. Ugalvnom neopravdani. Ako si pravi - igraš odmah.

Takav je slučaj Luke Milivojevića. Jednog od najboljih srpskih fudbalera u ovom trenutku. Poslednjeg dana prelaznog roka, Luka je zapečatio transfer iz Olimpijakosa u Kristal Palas vredan skoro 13.000.000 evra, a njegova visina još može da raste u zavisnosti od bonusa. I čim je došao, izborio se za mesto u timu kod Sema Alardajsa.

Debitovao je u minimalnom porazu od Stouka i odigrao 90 minuta, a potom je odirgao i ceo meč u pobedi protiv Midlzbroa i ostavio odličan utisak prethodnog vikedna. Navijači Palasa veruju da je njihov klub dobio pravo pojačanje koje će biti prevaga u paklenoj borbi za opstanak. Kvalitet tima i nemerljivo iskustvo starog lisca Alardajsa im daju nadu da će isplivati do kraja sezone. Trenutno su bodovno poravnati sa Midlzbrom na liniji ispadanja. Slede mečevi protiv VBA, Votforda, Čelsija, Sautemptona…

Milivojević je vrlo brzo osvojio srca navijača Palasa bespoštednom borbom i dobrom igrom. Mnogi od njih nisu znali ko je Milivojević, lomili su jezik sa njegovim preizmenom i bili bojažljivi da li je klub preplatio srpskog vezistu iz Olimpijakosa…

“Možda je bolje ovako - kada te ljudi dobro poznaju, onda očekuju previše. Navijači me možda ne poznaju dobro, ali ja verujem u sebe i ovaj klub. Da nije tako, ne bih ni dolazio ovde. Ako ekipa bude igrala bolje, a ja provedem još više vremena trenirajući sa njom, siguran sam da će navijači u meni prepoznati igrača koji daje sve od sebe. Volim da igram sa strašću i da dajem 100 odsto svojih mogućnosti. Nadam se da će navijači Palasa biti zadovoljni”, zapoečo je Milivojević “upoznavanje” sa Palasovim navijačima putem klupskog sajta.

Cele zime se pominjao kao potencijlno pojačanje i nekih jačih klubova od Kristal Palasa, ali je izabrao londonsko Orlove. Zašto?

“Bili smo zadovoljni i Olimpijakos i ja. Tako da sam odlučio da prihvatim izazov u najboljoj ligi na svetu. Malo sam istraživao i naučio neke stvari o timu i igračima, a neke sam već znao jer sam ihgrao protiv njih u reprezentaciji. Bila je to laka odluka iako sam znao da je klub u teškoj poziciji”.

Milivojević se u inostranim medijima pominjao želja brojnih klubova iz pet najjačih liga Evrope. Od Marselja, preko Sevilje, Valensije, Malage, Espanjola, Milana, Rome, Intera, Hamburgera, do hala, Lestera i na kraju Kristal Palasa. A šzta je zapravo bilo najkonkretnije?

“Imao sam još nekoliko ponuda od drugih klubova osim Palasa, ali nisam želeo da idem negde samo da bih tek tako prešao. Čekao sam da naiđe neka ponuda koja će mi se dopasti. Da sam mogao da biram, izabrao bih Englesku ili Španiju. Pre mesec dana sam bio veoma blizu prelaska u Valensiju, a šest meseci pre toga u Malagu ili Espanjol. Imao sam veliku želju da pređem u Valensiju jer je to veliki klub i jaka liga, ali su onda promenili trenera i nije bilo ništa od transfera. Letos je bilo nešto oko Lestera, a posle toga sam imao kontakte sa Hal Sitijem koji je doveo Marka Silvu, mog bivšeg trenera iz Olimpijakosa. On je jedan od najboljih stručnjaka sa kojima sam radio i jako je dobra osoba. Ali odlučio sam se za Kristal Palas jer mislim da ćemo izboriti opstanak s obzirom da imamo kvalitet i svetlu budućnost”.

Engleze su zanimali Lukini počeci u Srbiji, pa je tako objasnio da su igre za Rad bile prekretnica u karijeri posle poečtaka u kragujevačkom Radničkom.

“Za dve godine u Radu i rada sa dobrim trenerom, izgradili smo dobar tim koji se borio za plasman među šest najboljih, a na kraju smo završili kao četvrti i izborili smo plasman u Evropu. Ta sezona mi je promenila karijeru i ubrzo sam prešao u Crvenu zvezdu koja je najveći klub u Srbiji”.

Potom je po želji Roberta Prosinečkog došao u Crvenu zvezdu. Englezi nisu zaboravili da pomenu da je Prosinečki evropska fudbalska legenda i član velikog tima Crvene zvezde koji je pokorio Stari kontinent.

“Bio sam srećan dok sam radio sa Prosinečkim. Jako mnogo ga poštujem jer je sjajna osoba. Uživao sam tokom godinu i po staža u Crvenoj zvezdi. Kada sam došao u januaru, bili smo drugi sa devet bodova manje od Partizana. U nastavku sezone smo izgubili smao jedan meč i osvojili smo nacionalni kup”.

Iz Zvezde ga je tražilo nekoliko klubova, a on se odlučio za Anderleht. I pokajao se…

“Prvih šest meseci su bili dobri, ali onda smo otišli u Abu Dabi na pripreme. Imao sam polemiku sa trenerom i posle toga me nije bilo u timu šest meseci. Rekao mi je neke stvari koje su bile laž poput toga da ne treniram dobro. Ali preživeo sam… To je bio najgori period u mojoj karijeri, ali sam i iz njega izvukao neke pouke”.

Karijeru mu je spasila selidba u Olimpijakos koji ga je prvo pozajmio od Anderlehta, a potom i otkupio za 2.300.000 evra. Na kraju je zaradio šestostruko…

“U Olimpijakosu sam proveo dve i po neverovatne godine. Osvojili smo dve titule i bio sam i na pragu treće. Dve sezone sam igrao u Ligi šampiona, i u oba navrata smo osvojili po devet bodova u grupnoj fazi, ali se nismo kvalifikovali dalje. Najdraži deo karijere mi je prva sezona u Ligi šampiona. Iako sam već ranije igrao u tom takmičenju sa Anderlehtom. Igrali smo protiv Juventusa koji je te sezone stigao do finala i Atletika koji je sezonu ranije igrao finale. Uspeli smo da ih oboje pobedimo na našem terenu. Uživao sam u svakom momentu karijere u Olimpijakosu. Što kao fudbaler, što u privatnom životu sa svojom porodicom”.

U poslednje vreme je u Olimpijakosu počeo da se izdvaja i golovima koji ne stoje kao primarni zadatak u njegovom opisu posla.

“Ove sezone sam postigao šest golova. Dva glavom, dva udarcima sa distance i dva iz slobodnih udaraca. Iako sam igrao kao defanzivni vezni, većinu vremena smo u domaćem prvenstvu provodili u protivničkoj trećini terena napadajući protivnike, tako da sam bio bliži golu i imao više pokušaja u šutevima sa distance. Nisam igrač koji često postiže golove, ali probaću da pomognem timu kod slobodnih udaraca i kornera”.

Prethodni Srbin koji je nosio dres Palasa je Saša Ćurčić kojeg su navijači londonskog kluba obožavali.

“Veoma sam ponosan kao novi Srbin koji je došao u Kristal Palas jer je Ćurčić bio jako dobar u ovom klubu. Nije mu tada bilo lako da dođe u Englesku, ali je bio sjajan fudbaler. Mnogi Srbi su dobro prošli u Premijer ligi poput Vidića, Ivanovića, Matića, Kolarova ili Tadića, tako da ću ja pokušati da budem sledeći koji je doneo neki kvalitet više u Premijer ligu”.

Da bi ostavio trag u Premijer ligi, Luka će morati sa Orlovima da izbori opstanak u ovoj sezoni koja je jako izjednačena kada su u pitanju tri kluba koja napuštaju elitni rang i sele se u Čempionšip. Pobeda protiv Midlzbroa je dobar znak…

“Srećan sam zbog timske igre jer smo se borili kao prava ekipa. Pogotovo na kraju. Još u prvom poluvremenu smo zaslužili da vodimo 2:0. Uživao sam igrajući 90 minuta pred našim navijačima i zahvaljujem im se na podršci. Ova pobeda je značajna jer će nam dati samopouzdanje da nastavimo dalje. A samopouzdanje je najvažnija stvar u fudbalu. Ako moramo da se borimo protiv VBA - borićemo se! Ako treba da igramo lep fudbal - igraćemo ga! Uradićemo sve što je potrebno da ostvarimo dobar rezultat”.  

Izvor: mozzartsport