Анализа: Десет "диносаурус" атлетских рекорда...
У ишчекивању дворанског Европског првенства у Београду присетимо се најстаријих рекорда Старог континента. . .
Остали спортови 01.03.2017 | 22:50
Србија ће имати својих 12 адута, пре свих Ивану Шпановић у скоку у даљ, која ће покушати да оствари још један сјајан резултат и можда сруши неки рекорд.
У ишчекивању највећег спортског догађаја у нашој земљи у 2017. години, присетимо се десет најстаријих атлетских европских рекорда, који су на снази упркос напретку технологије, софистицираном допингу, другачијем приступу и тренинзима.
Најстарији рекорд у Европи остварен у дворани датира из 1973. године. Манфред Кокот, спринтер тадашње Источне Немачке забележио га је у трци на 50 метара и износи 5,61 секунд, а успео је да га изједначи 2000. године британски атлетичар на такмичењу у Мадриду.
Други укупно "по стажу", а најстарији у конкуренцији атлетичарки постигнут у дворани је резултат Хелене Фибингерове, тадашње репрезентативке Чехословачке у бацању кугле. Она је у фебруару 1977. године у Јаблонецу забележила хитац од 22,50 метара, што до данас ниједна атлетичарка није успела да надмаши.
Други у конкуренцији дама, а трећи укупно је готово нестварни рекорд Јармиле Кратофилове у трци на 400 метара, забележен на Европском првенству у Милану 1982. године.
Такође Чехословакиња је 7. марта пре 35 година истрчала круг за 49,59 секунди. То је други најстарији важећи резултат у европској женској атлетици.
На четвртом месту је резултат Ирца Емона Коглана. Он је на трци у САД, у Источном Ратерфорду пре 34 године поставио рекорд у трци на једну миљу који је и данас актуелан. Коглан је забележио време 3:49,78 минута.
Година 1988. била је берићетна за европску атлетику. Тада су забележена четири рекорда која су још увек на снази. Три од та четири рекорда забележили су атлетичари Источне Немачке, у којој је доказано да је годинама спровођен системски допинг.
Један од њих је у скоку у даљ у конкуренцији атлетичарки (7,37 метара), који ће баш бити изазов за Ивану Шпановић на предстојећем Европском првенству у дворани у Београду, а забележила га је Хајке Дрекслер у фебруару 1988. године на такмичењу у Бечу.
Само осам дана касније у Берлину њена колегиница из репрезентације Корнелија Ошкенат остварила је фантастичан резултат у трци на 50 метара препоне (6,58 секунди) који је најбољи до данас и питање је да ли ће икада и бити оборен.
И њихов земљак Томас Шенлебе тада је остварио резултат за историју у трци на 400 метара. Он је претчао стазу за 45,05 секунди у Синделфингену у тадашњој Западној Немачкој.
Те 1988. забележен је још увек актуелни рекорд у скоку у вис. Атлетичар из Западне Немачке Карло Транхарт је у западном делу Берлина пре 29 година скочио 2,42 метра, али је његов резултат успео да изједначи Рус Иван Ухов на митингу у Прагу 2014. године.
Најбољи резултат у дворани у конкуренцији мушкараца у бацању кугле стар је 28 година. На такмичењу у Сенфтенбергу репрезентативац Источне Немачке Улф Тимерман остварио је хитац од 22,55 метара, који до данас ниједан атлетичар није успео да надмаши.
Листу десет најдуговечнијих европских рекорда у затвореном заокружује британска мушка штафета на 4x200 метара. Спринтери Линфорд Кристи, Дарен Брејтвајт, Адеоје Мафи и Џон Риџис у Глазгову у марту 1991. истрчали су штафетну трку за 1:22,11 минута што је најбољи резултат у дворани на Старом континенту свих времена.
НАЈСТАРИЈИ СВЕТСКИ РЕКОРДИ У ДВОРАНИ
На листи "диносаурус" светских рекорда у затвореном налази се и неколико већ поменутих који су остварили европски атлетичари, поготово у женској конкуренцији, попут резултата Јармиле Кратофилове на 400 метара, Корнелије Ошкенат на 50 метара препоне, Хајке Дрекслер у скоку у даљ, или Хелене Фибингерове у бацању кугле.
Већина актуелних најбољих резултата у дворани постигнута је деведесетих година прошлог века.
1. Карл Луис (САД) скок у даљ – 8,79 метара (Њујорк, 27. јануар 1984)
2. Марк Мекој (Канада) 50 метара препоне – 6,25 секунди (Кобе, 5. март 1986)
3. Бен Џонсон (Канада) 50 метара – 5,55 секунди (Отава, 31. јануар 1987)
4. Ренди Барнс (САД) бацање кугле – 22,66 метара (Лос Анђелес, 20. јануар 1989)
5. Хавијер Сотомајор (Куба) скок у вис – 2,44 метра (СП у Будимпешти, 4. март 1989)
6. Ирина Привалова (Русија) 60 метара – 6,92 секунде (Мадрид, 11. фебруар 1993)
7. Марлен Оти (Јамајка) 200 метара - 21,87 секунди (Лиевин, 13. фебруар 1993)
8. Људмила Нарожиленко (Русија)60 метара препоне – 7,63 секунди (Севиља, 4. март 1993)
9. Колин Џексон (Велика Британија) 60 метара препоне – 7,30 секунди (Синделфинген, 6. март 1994)
10. Ирина Привалова (Русија) 50 метара – 5,96 секунди (Мадрид, 9. фебруар 1995)
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар