Коментар: Парадокс Партизан!

Вест да су ватерполисти Партизана победили европског првака, некако је олако и пребрзо са насловне стране завршила у рубрици “остали спортови”.

Остали спортови 27.02.2017 | 22:45 Када момци, који у просеку имају 19,5 година, победе најбољу екипу на Старом континенту, па макар то било и у Регионалној лиги (Партизан - Југ 16:14), онда то није само прича о неком новом тријумфу црно-белих, већ заправо почетак приче о суноврату једног спорта на клупском нивоу.

Дакле, Партизанова деца, која заједно имају мање медаља него што су их у каријери освојили “Дубровчани” Фелипе Пероне Роча и Хавијер Гарсија, показала су да ни недостатак мазута, ни хладна вода, неплаћени рачуни, пленидбе, симболична плата, ако је уопште име, нису препрека да се потопи екипа која је прошле године освојила све што је могла да освоји: Лигу шампиона, Суперкуп Европе, првенство и куп Хрватске, те Регионалну лигу. Био је то тек други пораз ове сезоне Мариа Јоковића, Паула Обрадовића и другова, а имате само једном право да погађате од кога су изгубили први пут. Управо тако, од премоћног Про Река.

Циници би сада могли да кажу: „Па, ко још игра ватерполо..“ или „и ћорава кока кљуцне зрно“, али Партизанова деца су заправо доказала да су направљена од шампионског материјала и да овај спорт не би смео да се сваке сезоне сусреће са пропадањем једног спортског колектова без обзира да ли је у питању Бечеј, Раднички из Крагујевца, Црвена звезда или можда колико већ сутра Партизан.

Зато се победа Партизана над Југом готово савршено уклапа у чувену причу о „феномену Србија“. Јер управо она најсликовитије описује колико ниско можемо да паднемо. Дакле: „...Србија је земља где живе најлепше жене, а наталитет опада. Где сви играју фудбал, а побеђују у ватерполу, кошарци и тенису. Где су најбогатији они који никада нису радили. Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро. Где ниси нормалан, ако не полудиш...“. И „где голобрада деца победе шампиона Европе“, „где се једног дана клуб гаси, а другог дана буде бољи од најбољег“ .

Србија је на почетку ове деценије имала два првака Европе, Партизан у сезони 2010/11. и Црвену звезду у сезони 2012/2013. Црно-бели су још три пута играли фајнал-фор (2009/10, 2012/13, 2013/14), а на њему је био и крагујевачкли Раднички (2013/14). А, онда су дошли у ситуацију да Раднички, освајач ЛЕН купа, заврши у Првој Б лиги Србије, да се Црвена звезда час гаси, час пали, да још један бивши првак Европе, Бечеј, игра у Првој А лиги...

Дошли смо у ситуацију да „мазут“ буде важнија, значајнија и скупља реч од речи „трофеј“, да играчи немилице одлазе у клубове с неупоредиво сиромашнијом историјом, само зато што могу бар нешто да плате, да клубови путују у Мађарску да би могли да се у топлом базену спреме за наредну утакмицу. Зато читамо како судски извршитељи плене штампаче и компјутере, нагомилавају се рачуни за струју, воду, тужбе пристижу као на траци.

Око 300 деце само у Партизану, о Црвеној звезди, Војводини и осталим клубовима тек да не говоримо, могло би да без проблема да обавља диспечарски посао јер по томе где им је заказан тренинг тачно знају који базен је добио мазут, кад стиже и колико дуго ће га бити.

И да парадокс буде већи, тотални распад клупског ватерпола дешава се у ери сензационалног резултата репрезентације Србије, која је тренутно апсолутни владар планете са златом са Европског и Светског првенства, Светске лиге и Купа и Олимпијских игара.

Партизан са тинејџерским тимом, и најмлађим капитеном у историји Николом Јакшићем, који је недавно напунио 20 година, победом над Југом потврдио је да српска фабрика спорта не намерава да стане с „производњом“ асова. Знају, наравно, да их праве и у Црвеној звезди, Војводини, Крагујевцу, Нишу, Бечеју. Отуда и њихови вапаји за помоћ. Само још неко и да их чује.

У супротном опет ћемо писати о „феномену Србија“. „Где се историја понавља сваког дана. Где се живи од будућности, јер је садашњост одавно потрошена“...

Извор: Б92