БиХ транзитна земља за мигранте?

Након званичног затварања балканске руте којом су мигранти с Блиског истока покушавали доћи до неких земаља Западне Европе, све више је оних који из ратом захваћених земаља, али и земаља погођених економском кризом, спас покушавају пронаћи преко Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина 25.02.2017 | 12:51 Према подацима Граничне полиције БиХ, само од почетка ове године у покушају преласка државне границе ухваћено је више од 30 илегалних миграната.

"У јануару 2017. године у два случаја откривено је пет држављана Сирије и по два држављана Авганистана и Ирака. У фебруару 2017. године у девет случајева у илегалном преласку државне границе откривено је 13 држављана Пакистана, пет Авганистана, три Сирије, два Алжира и по један држављанин Ирака, Ирана и Палестине. Такође, откривена је једна особа без држављанства, те четири с подручја Косова", истакли су из Граничне полиције БиХ за Агенцију Анадолија.

Највећи број случајева откривених илегалних миграната у 2017. је на подручју у зони одговорности Јединице граничне полиције (ЈГП) Требиње, три ЈГП Бијељина и један ЈГП Вишеград.

"Посљедњи евидентирани случајеви у фебруару 2017. године указују на то да мигранти из земаља високог миграционог ризика у појединачним случајевима и у мањим групама настоје користити територију БиХ као транзитно подручје на путу према земљама ЕУ", поручили су из Граничне полиције БиХ.

У илегалном преласку државне границе у 2016. године откривено је 218 особа што је повећање за 39 или 21,79 посто у односу на 2015. када је евидентирано 179 особа. Како су навели из ГП, приликом илегалног уласка откривена је 141 особа, а изласка 77. На граничним прелазима откривено је 45 особа (на улазу 17 и на излазу 28), а ван граничног прелаза 173 особе (на улазу 124 и излазу 49).

"Особе откривене у илегалном преласку државне границе имале су држављанства 20 земаља. Највећи је број држављана БиХ (52), а међу држављанима сусједних земаља откривено је: Србије 19, Хрватске 16 и Црне Горе шест. У илегалном преласку откривени су и држављани: Турске 25, Белгије и с подручја Косово по 16, Италије девет, Пакистана и Шри Ланке по осам, Албаније и Сирије по седам, Колумбије пет, Индије четири, Холандије три; Ирана, Њемачке, Кубе, Марока и Француске по два; Словеније, Палестинске Самоуправе, Либанона, Ирака, Јордана, Ирске и Азербејџана по једна особа", нагласили су из Граничне полиције БиХ за Анадолију.

Према њиховим наводима, статистички показатељи указују на смањен миграцијски прилив у сусједним земљама. Оперативна сазнања, обавјештајни подаци и извјештаји ЕВРОПОЛ-а, ИОМ-а, ФРОНТЕX-а и др. релеватних међународних органа указују на то да Босна и Херцеговина тренутно није изложена масовном миграционом притиску.

"Међутим, актуелна ситуација у земљама регије, посебно у Републици Србији и Македонији, гдје дуже вријеме борави већи број миграната, указује на могуће активности миграната и проналаска алтернативних рута кретања према земљама ЕУ, које могу укључивати и транзит преко територије БиХ", истакли су из ГП. 

У складу с потписаним споразумима, особе се враћају у земље из којих су илегално ушле у БиХ. У неким случајевима проводе се процедуре осигуравања међународне заштите.

Контактирали смо и Службу за послове са странцима одакле смо добили изјаву да је ова Служба наставила у 2016. године с посебном пажњом пратити мигрантску кризу током које се Европска Унија суочила с масовним приливом илегалних миграната.

"Иако БиХ није захваћена овим таласом, а имајући у виду усложњавање односа унутар ЕУ у смислу изналаска јединственог одговора на овај хуманитарни и безбједоносни изазов, извршена је процјена могућности рефлексије ове кризе на БиХ као и одговора Службе на припадајуће пријетње", саопштили су из Службе за послове са странцима.

Говорећи о активностима проведеним у 2016. години, навели су да је, у вези са напријед наведеним, Служба плански проводила оперативне активности на откривању и спречавању свих видова нерегуларних миграција што је резултирало изрицањем 449 мјера протјеривања страним држављанима.

"Наведене мјере су у највећој мјери изрицане држављанима Турске, Србије, Албаније, грађанима Косова и других према приказаном дијаграму. Ако посматрамо правне основе на темељу којих су изречене мјере протјеривања, најчешће отказивани страним држављанима због незаконитог уласка у БиХ, боравка након истека рока важења визе или дозволе боравка или након истека важења безвизног боравка, или ако му је захтјев за одобрење боравка одбијен, а није напустио БиХ у року одређеном за добровољно напуштањ, прихваћен по основу међународног споразума о сарадњи у предаји и прихвату лица чији је боравак незаконит, а нема одобрен боравак у БиХ, итд.", нагласили су за Анадолију из Службе за послове са странцима.

У овој години, према њиховим ријечима, нису забиљежени интензивирани покушаји илегалних улазака страних држављана у БиХ, те могу рећи да се ради о спорадичним случајевима.

"Наведени странци су процесуирани од стране Службе за послове са странцима, те је истима изречена мјера протјеривања са забраном уласка и боравка на територију БиХ", поручили су из те службе.

Након што се открије незаконит улазак странаца у БиХ, Служба за послове са странцима предузима мјере и радње из своје надлежности, односно, доноси му се мјера протјеривања са забраном уласка до 5 година, ставља се под надзор Имиграционог центра, до удаљења у матичну земљу или у земљу из које је дошао.

Служба за послове са странцима предузима мјере удаљења лица које је илегално ушло у БиХ. Странац се може вратити у земљу поријекла или, у складу с одредбама Споразума о реадмисији, у земљу из које је ушао.

Извор: Н1/Анадолија
Фото: Ројтерс