Историјски драгуљ у манастиру Тавна

Средњовјековни манастир Свете Тројице у Тавни, задужбина краља Драгутина, у кругу је православних манастира у доњем току ријеке Дрине, међу којима су још Троноша, Чокешина, Радовашница и други. Све вријеме постојања манастир у Тавни био је духовни и културни центар Семберије, подмајевичког краја и зворничког Подриња, али и Срба са десне обале ријеке Дрине.

Република Српска 25.02.2017 | 10:33 У бунама и приликом најезди непријатеља дјелио је судбину својих вјерника, па је зато увијек био паљен и рушен, харан и уништаван. Упркос томе био је и уточиште и склониште, болница и стјециште, али и заштита и подршка многим невољницима с обје стране Дрине.

Монаси овога манастира, од којих су двојица касније постали епископи Српске православне цркве, пред најездом непријатеља прво су склањали реликвије и књиге, молитвенике, архиву и све што је било вриједно. Када би паликуће и нељуди отишли, обнављан је манастир, а његове светиње поново враћане.

Приликом посљедњег рушења манастира, када је усташка солдатеска 1943. године све спалила, времена за спасавање било чега, па ни људских живота, није било, јер су ови крвници били немилосрднији од свих својих претходника.

Ватра је све прогутала. Касније су преживјели монаси на згаришту пронашли нетакнуту библију, Свето писмо Старог и Новог завјета, веома драгоцијену и историјски вриједну књигу.

"Само божје провиђење спасило је ову ријетку библију непроцјенљиве вриједности, писане старословенским и руским писмом. Остала је нетакнута и прави је драгуљ не само наше библиотеке и манастира Тавне, него овога краја, Српске православне цркве и културне баштине српског народа", каже архимандрит отац Лазар.



Књига је ручне израде са краснописом, вињетама и илустрацијама велике умјетничке вриједности. Не зна се гдје је и када штампана и књиговезана, али се зна да је стара неколико вијекова, а поријеклом је из Русије. На њеним првим страницама су и потписи свих црквених великодостојника који су посјећивали манастир Тавну.

"Изградњом нових објеката уредили смо манастирску библиотеку и у њу смо смјестили велики број књига. Тај посао обавља се дуги низ година. Прије мене то су чинила два духовника овога манастира, а ја подижем библиотеку већ тридесет година, колико сам у овом манастиру", каже отац Лазар.

Овај монах, истински ерудита, сваком госту с посебним задовољством и пажњом показује и збирку библија, светих писама, штампаним на бројним свјетским језицима.

"Није нам циљ да имамо велики број књига, него да су оне вриједне умјетнички и по садржају и из свих области стваралаштва. Да није било небројених паљевина, а посебно оне из 1943. године, манастир Тавна имао би, без сумње, најбогатију библиотеку у српским земљама са ријетким, старим и драгоцјеним књигама, које су у Тавну стизале из многих штампарија, књиговезница и манастирских преписивачких келија. Били би сачувани љетописи и други историјски документи, матичне књиге и богата архива, јер се у овом манастиру одвајкада вјерно служило Богу, православној вјери и духовности српског народа", истиче отац Лазар.

У некој од тих паљевина уништена је и матична књига у којој је зписано да се у Тавни крстио и мали Филип, син Марије и Стојана Вилића из оближњег села Горња Трнова, потоњи пјесник буне и највећи српски епски пјесник Филип Вишњић, али и многи други знаменити људи овога краја.

И сама манастирска црква, коју је по предању, обновио и проширио Старина Новак, својеврстан је историјски споменик.

На њеном сјеверном зиду бројне су спомен-плоче игуманима, игуманијама, и другим свештенослужитељима, али и страдалницима. Ту је и костурница у којој су посмртни остаци српских добровољаца и нејачи у бројним бунама и ратовима у посљедња два вијека, посебно оних страдалих у нападу Аустроугарске на Краљевину Србију 1914. године и Гучевске епопеје.

БН телевизија (Тихомир Несторовић)