Анализа: ''Орлови'' играју у врхунским клубовима… Заблуда или не?!

Годинама смо, са правом, критиковали српске репрезентативце да не пружају максимум када играју за национални тим.

Фудбал 24.02.2017 | 23:15 Крај прве и почетак друге деценије 21. века био је "златни период" за српске играче у Европи – многи су играли у сјајној форми и заслужили јаке уговоре у врхунским клубовима.

Међутим, ситуација се мало променила у последњих неколико месеци, посебно од доласка новог селектора Славољуба Муслина. 'Орлови' су коначно почели да бележе добре резултате, али списак клубова чији су чланови много је другачији него раније.

Србија тренутно заузима друго место групе Д квалификација за Светско првенство 2018. године у Русији са осам освојених бодова, два мање од водеће Северне Ирске и два више од Велса. Репрезентација нема пораз у уводне четири утакмице и постоје назнаке да би коначно могли да се пласирамо на неко велико такмичење, први пут од Мундијала у Јужној Африци 2010.

Упоредо са тим иде и нешто другачија клупска прича 'Орлова' – мало њих су водеће звезде у својим клубовима, а чак и тамо где јесу, у питању нису они највећи.

У среду је завршен први круг мечева осмине финала Лиге шампиона, најјачег европског такмичења, па бисмо за три недеље могли да будемо сведоци ситуације на коју нисмо навикли, а која постаје реалност у последњих неколико година.

Уколико Манчестер сити, Бенфика и Наполи испадну у првом колу нокаут фазе Лиге шампиона, а није нереална шанса да се тако нешто догоди, Србија ће трећи пут у последњих пет сезона остати без представника у четвртфиналу.

Први пут од самог почетка века, то се десило и у сезони 2014-2015, када су најбољих осам чинили Барселона, Јувентус, Реал Мадрид, Атлетико Мадрид, Бајерн Минхен, Монако, Порто и Пари Сен Жермен.

Ове године образ ће покушати да нам осветлају Љубомир Фејса, Никола Максимовић и Александар Коларов. Готово је извесно да ће високи штопер завршити такмичење са својим Наполијем после пораза од 3:1 од Реала у првом сусрету, Фејсина Бенфика има минималну предност над Борусијом пред реванш у Дортмунду, док је Коларов са Ситијем још ближи, након невероватних 5:3 са Монаком.

Заменик капитена репрезентације пре нешто више од 12 месеци био је близу да се домогне првог финала у историји клуба, али их је једним голом зауставио каснији шампион Реал Мадрид.

Споменули смо да смо већ више од деценије имамо редовне учеснике у завршници елитног фудбалског такмичења, а једини слаб период био је од 2001. до 2004. Претходно се подсећамо Пиксијеве титуле са марсејским Олимпиком у којој није баш учествовао, Савићевићеве борбе са Капелом због места у првих 18 'Росонера' и једног од најлепших голова свих времена – невероватног лоба у финалу са Барселоном…

Ту је и Југовићев одлучујући пенал, изгубљена финала, хаос након победоносног гола Пеђе Мијатовића за славни Реал против 'Старе даме', болни неуспеси Мирослава Ђукића, који је у два наврата остајао на корак до сна…

У међувремену, када Србија није имала представника у финалу, просек су вадили мање познати играчи, попут Олимпијакосових Синише Гогића и Предрага Ђорђевића, некадашњих асова Црвене звезде. Дејан Станковић и Матеја Кежман су наставили, пре појаве Немање Видића који је за 'црвеним ђаволима' вратио славу на 'Олд Трафорд'.

Награда за Декијеву каријеру стигла је у виду 'ушатог трофеја' 2010. са Интером, потом је исто учинио Бане Ивановић, после чега је уследио нови "пад", ако се то тако може назвати. Прво сезона 2012-2013, па 2014-2015 и ова актуелна, за коју се надамо да неће бити завршена на исти начин.

Чак и да се то деси, није смак света јер сада сваку следећу репрезентативну акцију дочекујемо у много бољем расположењу него раније. Боље је да Срби играју у клубовима друге, треће, па и четврте класе, а да буду стандардни.

То су нам, између осталих, показали случајеви Луке Миливојевића, Филипа Костића и, пре свих, Душана Тадића који је постао лидер ове генерације.

Неће много времена проћи до тренутка када ћемо их опет гледати у завршницама Лиге шампиона, а до тада ћемо задовољити "само" победама у дресу Србије.

Репрезентација Србије:

голмани:
Владимир Стојковић (Нотингем Форест)
Предраг Рајковић (Макаби Тел Авив)
Марко Дмитровић (Алкоркон)

одбрамбени играчи:
Душко Тошић (Бешикташ)
Стефан Митровић (Гент)
Никола Максимовић (Наполи)
Иван Обрадовић (Андерлехт)
Филип Младеновић (Стандард)
Милан Родић (Крила Совјетов)
Немања Милуновић (Бате Борисов)
Јагош Вуковић (Коњаспор)
Бранислав Ивановић (Зенит)
Александар Коларов (Манчестер сити)
Антонио Рукавина (Виљареал)
Матија Настасић (Шалке)
Слободан Рајковић (Палермо)
Урош Спајић (Андерлехт)

везни играчи:
Марко Грујић (Ливерпул)
Немања Гудељ (Тиањин Теда)
Адем Љајић (Торино)
Александар Игњовски (Фрајбург)
Лука Миливојевић (Кристал Палас)
Љубомир Фејса (Бенфика)
Душан Тадић (Саутемптон)
Немања Максимовић (Астана)
Сергеј Милинковић-Савић (Лацио)
Немања Матић (Челси)

нападачи:
Андрија Павловић (Копенхаген)
Александар Катаи (Алавес)
Зоран Тошић (ЦСКА Москва)
Филип Костић (Хамбургер)
Андрија Живковић (Бенфика)
Лазар Марковић (Хал сити)
Александар Митровић (Њукасл)
Никола Стојиљковић (Брага)

Извор: Б92