Интервју: Објективни Вуле Јовановић...
Можемо да причамо шта хоћемо, али истина је да са 19 година нисмо спремни за ТОП ниво! Бивши штопер Црвене звезде у Бордоу коначно пронашао фудбалску срећу, а у разговору за МОЗЗАРТ говори о важним животним лекцијама које је покупио откако је напустио Београд. . .
Фудбал 27.02.2017 | 23:08
Био им је на оку, чинило се да ће у зиму 2015. године Бордо испунити дугогодишњу жељу и у своје дворе довести Јовановића који је тек почео да демонстрира квалитет у редовима Црвене звезде. Није вредело. Због боље финансијске понуде Зенит му је, бар накратко, био суђен.
Међутим, Бордо је осетио да може да покаже фудбалску светлост дугогодишњем пику који је лутао у тами другог тима Зенит. Највише због оштре конкуренције и неспремонсти на такву врсту печалбарског живота. Дао му је више од вештачког дисања, па момак рођен 1996. године не крије да поново живи пуним плућима.
Стигао је у Француску последњег дана прелазног и наметнуо се у експресном року. Сада је неизоставан члан прве поставе Бордоа, сада коначно игра фудбал на највишем нивоу.
"Не рачунајући дане у Црвеној звезди ово ми је убедљиво најлепши период у каријери. Јесам у Русији много тога научио, али у Бордоу се поново осећам као фудбалер. Осећам како је бити важан део групе. Ма све је феноменално. Одиграо сам три утакмице, на две смо победили. Био сам у тиму кола", поручује у телефонском разговору за МОЗЗАРТ Спорт Вукашин Јовановић.
Има мало година, када су фудбалске референце у питању, па можда и зато није склон стереотипним изјавама. Делује као да трепери, да носи у себи осећај заљубљеног тинејџера. И не либи се да каже где је све грешио током стажа у Зениту.
"Хтео сам прошле зиме да идем у Бордо. Клуб није желео да ме пусти, касније се појавила та понуда Зенита. И драго ми је што је Црвена звезда мојом продајом успела да дође до новца за живот. Не бих да се враћам у прошлост и говорим шта би било кад би било. Чињеница да су ми Русија и Зенит много, много помогли. Можемо ми да причамо како смо спремни за иностранство, како можемо тамо да играмо. Истина је да са 19 година нисмо. Јер све ово је неки други свет, нама непознат".
ЛУЧЕСКУ МЕ УЗЕО НА ЗУБ ЗБОГ ВИШКА КИЛОГРАМА И ВИШКА МАСТИ У КРВИ
Сјај у Бордоу, тачније континуитет игара, помогао му је да олакша душу. И будем прецизан. Није крвио ни тренера Зенита Луческуа, ни оштру конкуренцију, због чињенице да није добио шансу у првом тиму клуба из Санкт Петербурга. Прво је прст кривице уперио ка себи.
"Опет да се на лажемо. Говоре људи како није све у парама, али сви ми играмо за паре. То је тај други свет у односу на Србију. Да не говорим о томе да је Зенит сређен клуб на свим нивоима и да теби само преостаје да играш фудбал. Професионализам у пуном значењу. Морао сам да прођем ту лекцију. И мислим да сам је прошао".
Као и сви продукти омладинске школе Црвене звезде био је мажен и пажен, апострофиран као благо клуба. Тако је било и са претходним генерацијама, тако ће бити у будућности. Тотална супротност у односу на рад у иностранству.
"Можда ће људима бити смешно, али замерио сам се тренеру Луческуу још на првим припрема прошле године. Условно речено - замерио. Њему је било чудно да неко ко има 19 година и долази из Црвене звезде има вишак килограма и повишену масноћу у крви. А он је онако тренер старог кова, не воли то уопште. Можда је размишљао о томе да ли сам ја вредан чекања и шансе. Али ја сам се ове године заинатио. Паузу сам провео у Београду и тренирао, дошао сам спреман као командос на припреме. Врхунски сам их одрадио, моје убедљиво најбоље припреме у животу. Видео сам да се ствари мењају у позитивном правцу".
Стидљиво је чекао шансу и поред присуства Кришита, Ломбертса, Ањукова, Нета... Дочекао је да га Мирчеа Луческу позове на разговор у канцеларију.
"Он је отворен и поштен човек. Рекао ми је да сам ја сада други играч у односу на период пре годину дана. Додао је и да ће довести Ивановића и да је добро да одем у Бордо. Тада сам први пут чуо за ту опцију. Он је инсистирао да се у уговору о позајмици не ставља откупна клаузула, јер очекује да се за шест месеци или годину дана вратим и играм стандардно. Поштено, као што је и Зенит био поштен према мени".
Можда би Јовановић кренуо путем без повратка да је био само за јоту незрелији. Тренутке школовања у Зениту, трошио је играњем за други тим. И погодио праву у центар.
"Прво, у Русији сам много научио. Пазите сад ово: ја сам се на тренингу сударао са Хулком. Можете да замислите како ми је било. Скидао сам се у истој свлачионици са силним зведама. Али тражио сам да играм за други тим. Да имам минуте због репрезентације. А та друга лига није слаба. Игра се јако тврдо. Ко да први гол ближи је победи. Тамо сам унапредио агресивност и скок игру. Те референце ме нису красиле у Звезди. Имао сам срећу да је тренер другог тима Владислав Радимов. Диван човек и легенда Зенита. Било ми је психички тешко, јер нисам добијао прилику у првом тиму. Али он је понављао: Вукашине, доћи ће твоје. Зато мораш да будеш спреман".
Замишљен као прича о лепом актуленом тренутку у Бордоу, разговор са Вукашином Јовановићем се претворио у бесплатну лекцију још млађим нараштајима. А савет штопера младе репрезентације гласи да пре одласка преко "гране" више од ногу треба тренирати главу.
"Није лако када као клинац одеш из Србије у богат и велики клуб. Лако је причати, а тешко одолети. Када дођеш до првог великог новца, онда хоћеш све у животу да ти буде лепо. Хоћеш најлепше патике, хоћеш најлепша кола. Ја сам из радничке породице и поносим се тим податком. Али лако се изгуби фокус са првог наредног тренинга. И онда долази до проблема. Мораш да будеш психички спреман за одлазак иностранство, јер само ови са јаком главом пролазе. А ја верујем да имам јаку главу".
ТЕШКО ЈЕ ДЕТЕТУ ИЗ РАДНИЧКЕ ПОРОДИЦЕ КАД СТИГНЕ ДО ПРВОГ НОВЦА
Спонтатно се дотакао судбине младих репрезентативаца Србије и класића из Црвене звезде.
"Баш сам читао на МОЗЗАРТУ текст о томе како су сви из младе селекције почели да играју. Стварно лепо, ако се зна да нас чека Првенство Европе. А то је најбољи тест за А репрезентацију. Читам и како је Саша Лукић почео да блиста у Торину, читам а пуно ми срце, Међутим, можда је јавност нереална, можда ви новинари имате превелика очекивања. Хајде реците ви мени да ли је нормално да Груја, Лука (Лука Јовић прим. аут.) и ја одмах играмо у континутету. Звезда је велики клуб, али не игра на високом нивоу 20 година. Ми смо сви заједно одиграли пола европске утакмице на Маракани. Ону против Каирата. А одлазимо у клубове којима није проблем да за штопера дају 30.000.000, или за нападача 40.000.000. Али доћи ће све на своје. Знам да ће Груја играти, да ће се Лука изборити. Али полако, не може све одмах".
Као и Зенит ни Бордо није имао времена да чека Вукашина Јовановића. Дошао је последњег дана прелазног рока и одмах је бачен у ватру.
"Играо бих већ против Рена, али нису стигли потребни папири. Дебитовао сам против Каена и искрено мало сам се бојао. Природно сам пун самопоуздања, али одрадио сам само два тренинга са екипом. Тренер ми је у четири ока објашњавао неке улазе и кретања. Све је испало сјајно".
Онда је уследио меч против ПСЖ-а. И још једна школица.
"Рођен сам у Београду, пропутовао сам много... Дакле, видео сам свашта. Али овај комплетан амбијент француске лиге за мене је чудо. Просто, лепо ти да играш... Поменули сте да је меч против ПСЖ-а. Можда смо могли да боље прођемо, јер смо код 1:0 имали озбиљну шансу. Међутим, овде важи правило да Парижани нису репер. Они су међу десет топ тимова на свету. Да бисте их победили морате да имате екстра дан, а да они буду испод свог реалног нивоу. Јако тешко. Али тај меч ми је пријао. Еј, дошао сам до тога да у званичним утакмицама ударам на Ди Марију и Каванија. Мислим да сам био кадет или омладинац када је Ди Марија играо у Реалу. Онда схватим колико сам срећан човек. И урадићу све да ову шансу не пропустим".
Не жели да прича о будућности, тачније о томе хоће ли на неку фору Бордо успети да откупи његов уговор од Зенита. Просто, у тој ситуацији Јовановић не може да изгуби. Више га жуља прошлост можда поткрељена коментарима да би Црвена звезда прошла Лудогорец са њим и Грујићем у тиму.
"Не знам, претенциозно је то рећи. Знам да бих са оног меча изашао крвавих колена. Хтео сам да поједем компјутер када сам видео шта се дешава у продужецима. Још она кореографија. Ух... Није се дало момцима, али то је фудбал. Вратиће се негде".
Извор: моззартспорт
Фото Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар