Срби све раније умиру

„Годинама у Србијии 55 одсто грађана умре од кардиоваскуларних обољења, а 45 одсто од свих осталих”, истакао је проф. др Миљко Ристић.

Србија 19.02.2017 | 16:31 У Србији се ове године повећала стопа општег морталитета или умирања са 14,2 на 14,6 промила и скратила очекивана дужина живота са 75,48 на 74,8 година, подаци су Европског здравственог потрошачког индекса (ЕХЦИ), који рангира пружање здравствених услуга у 35 европских земаља, а који су објављени у Европском парламенту пре 19 дана.

Према истим подацима, српско здравство више није посљедње у Европи, већ се попело на 24. место.

Ипак, стопе умирања и скраћење дужине живота у Србији, наравно, да су забринуле најеминентније српске љекаре, а разлоге таквог стања они виде у непостојећој превентиви, скрајнутости лекара опште медицине, да сваки други човек у Србији умре од кардиоваскуларних болести, да годишње рак добије 36.000 људи, у томе да су љекари биједно плаћени па морају да раде од јутра до сутра, у њиховом масовном одласку у иностранство, недостатку стручњака и дугом чекању на прегледе, али и лошем стандарду и свеприсутном стресу.

Професор Миљко Ристић, најчувенији кардиохирург светског гласа и главни координатор Министартсва здравља за трансплантацију органа, каже да је добро да смо сада на 24. мјесту у Европи, али са друге стране лоше што је умирање од кардиоваскуларних болести на првом мјесту у Србији и врху Европе.

''Већ десетак година уназад у нашој земљи 55 одсто грађана умре од кардиоваскуларних обољења, а 45 одсто од свих осталих! Не можемо да напредујемо у ЕХЦИ рангирању док не смањимо проценат умирања'', наглашава он и додаје да осим лоше исхране, стреса и превенција утиче на такво стање.

''Она је на јако лошем нивоу и требало би да се уреди законом. Када се болест открије у почетку настанка аутоматски смањује трошкове лечења и побољшава живот пацијента. Тада му не треба коронарографија, операција, рехабилитација. Истовремено, трансплантација органа, па и срца, је на најнижим гранама у региону.

Такође, љекари у Србији нису задовољни. Њихове плате никада нису биле ниже. Хирурзи морају да буду растерећени свих приватних брига и обавеза и да се онда посвете пацијенту. Плата мора да им омогући комфоран живот да би они дали све од себе'', наглашава тај професор и додаје да су многи љекари отишли из земље.

Професор Владимир Ковчин, наш чувени онколог, каже да је све што је навео проф. Ристић апослутно тачно и додаје да да је стандард у директној корелацији са стопом умирања и скраћењем живота.

''Најбољи радиолози су отишли у приватнике, а многи еминентни лекари у иностранство. Немају сви грађани новца да плаћају код приватника лијечење. Ту је и недостатак онколога и дуго чекање на њихов преглед.

Пацијенти изгубе више мјесеци од љекара опште праксе до специјалисте. У међувремену, малигна болест напредује и некада дође у стадијум да више не може да се оперише. Годишње у Србији 36.000 људи оболи од рака, што нас сврстава на друго мјесто у Европи'', навео је он.

Извор: ало.рс