Srbi sve ranije umiru

„Godinama u Srbijii 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih oboljenja, a 45 odsto od svih ostalih”, istakao je prof. dr Miljko Ristić.

Srbija 19.02.2017 | 16:31 U Srbiji se ove godine povećala stopa opšteg mortaliteta ili umiranja sa 14,2 na 14,6 promila i skratila očekivana dužina života sa 75,48 na 74,8 godina, podaci su Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koji rangira pružanje zdravstvenih usluga u 35 evropskih zemalja, a koji su objavljeni u Evropskom parlamentu pre 19 dana.

Prema istim podacima, srpsko zdravstvo više nije posljednje u Evropi, već se popelo na 24. mesto.

Ipak, stope umiranja i skraćenje dužine života u Srbiji, naravno, da su zabrinule najeminentnije srpske ljekare, a razloge takvog stanja oni vide u nepostojećoj preventivi, skrajnutosti lekara opšte medicine, da svaki drugi čovek u Srbiji umre od kardiovaskularnih bolesti, da godišnje rak dobije 36.000 ljudi, u tome da su ljekari bijedno plaćeni pa moraju da rade od jutra do sutra, u njihovom masovnom odlasku u inostranstvo, nedostatku stručnjaka i dugom čekanju na preglede, ali i lošem standardu i sveprisutnom stresu.

Profesor Miljko Ristić, najčuveniji kardiohirurg svetskog glasa i glavni koordinator Ministartsva zdravlja za transplantaciju organa, kaže da je dobro da smo sada na 24. mjestu u Evropi, ali sa druge strane loše što je umiranje od kardiovaskularnih bolesti na prvom mjestu u Srbiji i vrhu Evrope.

''Već desetak godina unazad u našoj zemlji 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih oboljenja, a 45 odsto od svih ostalih! Ne možemo da napredujemo u EHCI rangiranju dok ne smanjimo procenat umiranja'', naglašava on i dodaje da osim loše ishrane, stresa i prevencija utiče na takvo stanje.

''Ona je na jako lošem nivou i trebalo bi da se uredi zakonom. Kada se bolest otkrije u početku nastanka automatski smanjuje troškove lečenja i poboljšava život pacijenta. Tada mu ne treba koronarografija, operacija, rehabilitacija. Istovremeno, transplantacija organa, pa i srca, je na najnižim granama u regionu.

Takođe, ljekari u Srbiji nisu zadovoljni. Njihove plate nikada nisu bile niže. Hirurzi moraju da budu rasterećeni svih privatnih briga i obaveza i da se onda posvete pacijentu. Plata mora da im omogući komforan život da bi oni dali sve od sebe'', naglašava taj profesor i dodaje da su mnogi ljekari otišli iz zemlje.

Profesor Vladimir Kovčin, naš čuveni onkolog, kaže da je sve što je naveo prof. Ristić aposlutno tačno i dodaje da da je standard u direktnoj korelaciji sa stopom umiranja i skraćenjem života.

''Najbolji radiolozi su otišli u privatnike, a mnogi eminentni lekari u inostranstvo. Nemaju svi građani novca da plaćaju kod privatnika liječenje. Tu je i nedostatak onkologa i dugo čekanje na njihov pregled.

Pacijenti izgube više mjeseci od ljekara opšte prakse do specijaliste. U međuvremenu, maligna bolest napreduje i nekada dođe u stadijum da više ne može da se operiše. Godišnje u Srbiji 36.000 ljudi oboli od raka, što nas svrstava na drugo mjesto u Evropi'', naveo je on.

Izvor: alo.rs