Бискупи против политичара

Хрвати римокатолици који живе у Босни и Херцеговини поделили су се у две линије са различитим визијама о унутрашњем уређењу државе. Једну линију чине претежно водец́и хрватски политичари у БиХ са седиштем у Мостару, а другу представљају они који заговарају визију босанско-херцеговачких бискупа, пише хрватски недељник „Глобус“.

Босна и Херцеговина 18.02.2017 | 13:08 У тексту који је објавио „Јутарњи лист“, преносец́и „Глобус“, наводи се да шесторица римокатоличких великодостојника чине другу линију визије унутрашњег уређења БиХ — председник Бискупске конференције и надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљиц́, допредседник БК и војни бискуп Томо Вукшиц́, бањалучки бискуп Фрањо Комарица, бискуп мостарско-дувањски и апостолски управитељ требињско-мркански Ратко Периц́, помоц́ни бискуп врхбосански Перо Судар и помоц́ни бискуп бањалучки Марко Семрен.

Хрватски политичари, махом ХДЗ-овци, али и вец́и део остале хрватске „политичке елите“ у БиХ, заговарају стриктно националну или ентитетску поделу Босне и Херцеговине, ослањајуц́и се притом на чињеницу да логика или еволуција политичких догађања или политичке реалности у БиХ — од рата из деведесетих наовамо — неизбежно иде у смеру стварања етнички потпуно чистих и хомогених територија, те да се са том објективном чињеницом или са тим трендом једноставно треба помирити и верификовати га одговарајуц́ом „троентитетском“ политичко-територијалном поделом Босне и Херцеговине, при чему би и Хрвати напокон добили своју, хрватску „републику“, то јест хрватски ентитет.

Босанско-херцеговачки бискупи, међутим, размишљају сасвим другачије, они иду за ревизијом или укидањем Дејтонског споразума и нуде сасвим другачију, регионалну (дакле, не по националном кључу) поделу, по којој би БиХ, коју они и даље виде као целовиту, била подељена у четири регије, формиране по критеријима економске, прометно-комуникацијске, природне, историјске, географске и сл. нарави, а чији би главни градови били Сарајево, Бањалука, Мостар и Тузла.



Оно, дакле што се данас многима, или чак вец́ини, чини као главни или једини критеријум поделе БиХ, а то је национални елемент, то босанско-херцеговачки бискупи стављају у други или трец́и план.

У предлогу Бискупске конференције БиХ јако је важно да ниједан народ нема у свакој од те четири регије више од 40 одсто, а ниједан мање од 30 одсто удела у законодавној и извршној власти. То је важно због тога како ниједан народ не би могао да мајоризује друга два народа“, упозорава монсињор Томашевиц́, наводи хрватски недељник.

Током разговора који је новинар овог недељника водио са Ивом Томашевиц́ем, најближим сарадником кардинала Винка Пуљиц́а, биле су прострте две међусобно сучељене карте Босне и Херцеговине.

Једна од њих је карта тзв. трец́ег ентитета, или хрватске федералне јединице у БиХ, иза које стоје заговорници и промотори хрватског ентитета у БиХ, блиски челницима ХДЗ-а БиХ у Мостару, односно председнику ХДЗ-а БиХ и хрватском члану у Председништву БиХ Драгану Човиц́у, а друга је била карта босанско-херцеговачких бискупа (коју су они, по Томашевиц́евим речима, објавили 29. октобра 2005). Њихов предлог политичко-територијалног устројства Босне и Херцеговине и визуелно и по садржају чиста је супротност ХДЗ-овом погледу на БиХ и на положај тамошњих Хрвата.

 (Агенције)