Biskupi protiv političara

Hrvati rimokatolici koji žive u Bosni i Hercegovini podelili su se u dve linije sa različitim vizijama o unutrašnjem uređenju države. Jednu liniju čine pretežno vodeći hrvatski političari u BiH sa sedištem u Mostaru, a drugu predstavljaju oni koji zagovaraju viziju bosansko-hercegovačkih biskupa, piše hrvatski nedeljnik „Globus“.

Bosna i Hercegovina 18.02.2017 | 13:08 U tekstu koji je objavio „Jutarnji list“, prenoseći „Globus“, navodi se da šestorica rimokatoličkih velikodostojnika čine drugu liniju vizije unutrašnjeg uređenja BiH — predsednik Biskupske konferencije i nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljić, dopredsednik BK i vojni biskup Tomo Vukšić, banjalučki biskup Franjo Komarica, biskup mostarsko-duvanjski i apostolski upravitelj trebinjsko-mrkanski Ratko Perić, pomoćni biskup vrhbosanski Pero Sudar i pomoćni biskup banjalučki Marko Semren.

Hrvatski političari, mahom HDZ-ovci, ali i veći deo ostale hrvatske „političke elite“ u BiH, zagovaraju striktno nacionalnu ili entitetsku podelu Bosne i Hercegovine, oslanjajući se pritom na činjenicu da logika ili evolucija političkih događanja ili političke realnosti u BiH — od rata iz devedesetih naovamo — neizbežno ide u smeru stvaranja etnički potpuno čistih i homogenih teritorija, te da se sa tom objektivnom činjenicom ili sa tim trendom jednostavno treba pomiriti i verifikovati ga odgovarajućom „troentitetskom“ političko-teritorijalnom podelom Bosne i Hercegovine, pri čemu bi i Hrvati napokon dobili svoju, hrvatsku „republiku“, to jest hrvatski entitet.

Bosansko-hercegovački biskupi, međutim, razmišljaju sasvim drugačije, oni idu za revizijom ili ukidanjem Dejtonskog sporazuma i nude sasvim drugačiju, regionalnu (dakle, ne po nacionalnom ključu) podelu, po kojoj bi BiH, koju oni i dalje vide kao celovitu, bila podeljena u četiri regije, formirane po kriterijima ekonomske, prometno-komunikacijske, prirodne, istorijske, geografske i sl. naravi, a čiji bi glavni gradovi bili Sarajevo, Banjaluka, Mostar i Tuzla.



Ono, dakle što se danas mnogima, ili čak većini, čini kao glavni ili jedini kriterijum podele BiH, a to je nacionalni element, to bosansko-hercegovački biskupi stavljaju u drugi ili treći plan.

U predlogu Biskupske konferencije BiH jako je važno da nijedan narod nema u svakoj od te četiri regije više od 40 odsto, a nijedan manje od 30 odsto udela u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. To je važno zbog toga kako nijedan narod ne bi mogao da majorizuje druga dva naroda“, upozorava monsinjor Tomašević, navodi hrvatski nedeljnik.

Tokom razgovora koji je novinar ovog nedeljnika vodio sa Ivom Tomaševićem, najbližim saradnikom kardinala Vinka Puljića, bile su prostrte dve međusobno sučeljene karte Bosne i Hercegovine.

Jedna od njih je karta tzv. trećeg entiteta, ili hrvatske federalne jedinice u BiH, iza koje stoje zagovornici i promotori hrvatskog entiteta u BiH, bliski čelnicima HDZ-a BiH u Mostaru, odnosno predsedniku HDZ-a BiH i hrvatskom članu u Predsedništvu BiH Draganu Čoviću, a druga je bila karta bosansko-hercegovačkih biskupa (koju su oni, po Tomaševićevim rečima, objavili 29. oktobra 2005). Njihov predlog političko-teritorijalnog ustrojstva Bosne i Hercegovine i vizuelno i po sadržaju čista je suprotnost HDZ-ovom pogledu na BiH i na položaj tamošnjih Hrvata.

 (Agencije)