Сабране војне жртве

Из штампе је изашла књига "Азбуковчани у паклу рата 1914-1918", у којој је аутор Милан С. Младеновић сабрао све војне жртве из овог дела Србије, као синоним патриотизма, родољубља и слободе.

Србија 17.02.2017 | 18:30

Ово озбиљно ауторско остварење поздрављено је међу овдашњим људима, али и међу историчарима из свих делова Србије, истичући значајан рад, труд и допринос очувању од заборава страдања српских јунака Милана С. Младеновића.

"Поставља се питање зашто се толико времена чекало да се тек 100 година касније попишу и сачувају од заборава српске жртве, цивилне и војне из Првог светског рата, не само Азбуковице, већ у целој Србији", каже за БН телевизују др Гојко Маловић, историчар-ѕрхивиста из Београда.

"Сигурно зато Србима, победницима у Првом светском рату, ослобођена земља-држава није била само њихова-српска, већ југословенска држава, као државна зеједница Срба са њиховим доказаним ратним непријатељима Хрватима и Словенцима, који ова два јужнословенска народа нису доживљавали својом државом."

Из Љубовије и 27 других азбуковачких места у Великом рату забележено је више од 4000 жртава, младих српских војника. Пали војници из Азбуковице сахрањивани су на гробљима широм Србије, али и света што је Азбуковчанин Милан С. Младеновоћ, како пишу рецензенти, током дводеценијског истраживања и прикупљања успео да "упакује" у књигу која је сведочанство садашњим и будућим генерацијама, подсећање на славне претке и њихова дела.

"Већина српских војника са подручја Азбуковице у Првом светском рату, најчешће уз песму, одлазила је у одбрану слободе српске отаџбине", каже провесор Маловић.

"Жрвовани војници из овог краја представљају катастрофални, скоро ненадокнадив губитак српске мушке младости.

БН телевизија(В.М.)

Коментари / 4

Оставите коментар

Јово

17.02.2017 20:16

Свака част

ОДГОВОРИТЕ

Михаило Микиц

18.02.2017 11:13

У Ослободилацким балканским и Првом свјртском рату данасња уза СРБија је изгубила прего 54% свог муског становниства. Толико велики губитак муског становниства у веома кратком времену колико историја памти није имала и презивјела осим СРБије ни једна друга дрзава у Европи. Током Другог свјетског рата геноцид којег су поцинили хрвати са благословом своје римокатолицке "цркве" над Православним СРБима западно од рјеке Дрине изједнацио је СРБске Зртве у западним СРБским земљама Светог Саве са онима у СРБији који су пали на бранику СРБства: вјере и Отадзбине од 1912 до 1918 године у крвавој и теској борби за ослободјење и уједињење Васколиког СРБства и свих СРБски земаља Светог Саве које се спомињу у Светосавској Химни у једну недељиву и једонствену Свету Савину СРБију, а не за антисрбску и масонску Југославију. Југославенска идеја је СРБима вјесто подметнута попут кукавицког јајета од стране римокатолицке "цркве" и њезиног бискупа дјаковацког Јосипа Стросмајера преко масона а посебно југославенског Краља Александра Карадјордјевица. Он је био масон или слободни зидар куле вавилонске сто се Југославијом звала. Краљ Александар је своје масонство и политицку наивност платио својим главом. Убијен је у Марсељу за време своје званицне посјете Француској од стране антијугославенски опредељених хрватских устаса и ВМРО-а. Убиство Краља Александра је био велики губитак за све СРБе и постене Југославене али такодје и велика несреца за политицки необавестени и наивни СРБски Народ. Због унитарног југославенства Краља Александра у НДХ током Другог свјетског рата је поклато и побијено на звјерски нацин скоро два милиона Православних СРБа. Тако су кроз југославенство и Југославију прокоцкане све СРБске побједе из Ослободилацки и Првог свјетског рата, а под комунистицком резимом Ј.Б. Тита који се као Аустро-угарски каплар током Првог свјетског рата борио против СРБа и СРБије бацене су прецутно у заборав све СРБске Зртве из време Другог свјетског рата. Била је то подмукла освета СРБима од стране једног бивсег Аустро-угарског коњусара. Добро је зато да СРБа јос увијек има на историјској и зивотној позорници овог свјета!