На шта ће свијет да личи након Трампа

За мало ког америчког предсједника било би незахвално прогнозирати како би свијет изгледао по истеку четворогодишњег мандата у Бијелој кући.

Свијет 17.02.2017 | 16:17 Доналд Трамп пријети на све стране, свађа се са ким стигне, игнорише притом савјетовање са стручњацима и савјетницима. Шпигелов аналитичар Хенрик Мулер позабавио се прогнозама на шта би свијет могао да личи 2021. године.

Унутрашња и спољна политика, економија, околина, образовање, ништа неће остати поштеђеноТрамповог утицаја, а хоћемо ли све то и издржати? Мулер се држао средњег сценарија, нити катастрофичног попут нуклеарног рата, нити неког посебно оптимистичног.

Трговински рат и посљедице

Као што је и обећавао, Трамп се разбацује увођењем царина према државама које је означио као супарничке. Ове су му узвратиле и дошло је до затварања економија на све стране унутар националних граница или мањих скупова нација. Већина страних производа поскупјела је усљед високих царина, али и тога што се све више производи у земљи потрошње.

Многе богатије нације биљеже пад благостања, али у САД се производња помало враћа. Позитивно само на први поглед, јер почиње прави трговачки рат. На високе царине САД-а реакција тржишта је да се валуте попут мексичког пезоса, кинеског јуана или евра прилагођавају тако да мало губе на вриједности. Долар стога испада прејак, Трамп све редом оптужује за манипулацију валутом - почев од Мексика, преко Кине, све до ЕУ-а - забрањује увоз неких њихових производа, они му узвраћају.

Догађа се оно што се Г20 2009. године договорио, због избијања кризе, да неће чинити - понављање протекционистичке спирале велике депресије из 1930-их. Такво стање практично разара осјетљиви свјетски монетарни систем, посебно страдају мале економије и мале фирме. Владе стога преузимају контролу над својим средишњим националним банкама и полако новац почиње да се користи као оружје, пише "еxпресс.хр".

Свијет испресијецан линијама сукоба

Свјетски систем који су чинили УН, СТО, Свјетска банка, ММФ, НАТО више не постоји. Трамп води такву политику да у датом тренутку спроводи искључиво оно што ће учинити да САД изгледа још снажније него прије његовог мандата, мада то може бити и само привид, и не обазире се на међународне уговорне обавезе. САД се повукао и из Европе и из Азије.

Кина сада доминира пацифичким подручјем. Русија доминира источном Европом према средњој Азији. Хегемонизам у својим регионима почињу да пректикују и Индија али и Бразил. Само по себи то и не би било проблем да се нове позиције не утврђују гледањем оружјем преко нишана. И тако се стиже до Блиског истока. Израел, Иран и Саудијска Арабија осјећају се јако несигурно.

Русија јесте остала присутна у Сирији након рата, Америка јесте присутна у Израелу јер жели и даље да контролише свој дио нафте са Блиског истока. Али, како је Трампова политика ћудљива, оставља утисак дјеловања под разним личним расположењима предсједника САД-а, а нико нема појма какве циљеве Трамп има. Ако уопште има икакве. 2021. је тако већ четврта година у низу, још од 2017. године, у којој трговина и производња оружја драстично расте, увишестручује се.

Европа и Африка, између чекића и наковња

У то шта се догодило са климатским промјенама Мулер не улази, јер то и није његово подручје. Оно што 2021. није спорно јесте да Европом са једне стране покушава да командује Русија, подупирући политичке струје попут популистичке деснице, како би довођењем таквих влада на власт појединих чланица ЕУ-а, те земље извлачила из ЕУ-а и привлачила себи. Исто то са своје стране чини и САД.

ЕУ се упркост томе још одржава. Изборила се и са избјегличким кризама и кризама са евром, али стално избијају нови проблеми, неријетко потенцирани са оних двије стране. То што се ЕУ одржала, чак је дјелимично заслуга и неколико срећних случајности.

Чланице ЕУ-а посљедично нису успјеле да се договоре око заједничких војних снага, па тако запиње и заједничка одбрана спољних граница ЕУ-а. Чланице ЕУ-а стога се самостално наоружавају. Африка је пак све горе мјесто за живот. И због климатских промјена и због хаоса у свету и због растућег становништва. Свијет је постао сиромашнији, опаснији и гори.

Марин Ле Пен ипак није освојила изборе. Није дошло до финансијског распада ЕУ, Трамп није покренуо ниједан велики рат, националистички популисти у ЕУ нису успјели да преузму власт. И није дошло до глобалне финансијске катаклизме, закључује се у тексту.

(Информер)