Анализа - Хиљаду зашто - хиљаду зато: Wенгер ОУТ!

Да ли се Арсен заситио Арсенала или Арсенал њега?

Фудбал 17.02.2017 | 00:00 Једини гори од оваког Арсенала су - челници Арсенала!

У свету илузија могли би да у УЕФА пошаљу молбу да их раздвоји од Бајерна у нокаут фази Лиге шампиона, јер ће их Немци избацити и трећи пут пут у последње четири године. У реалном свету за њих би било боље да посегну за одлуком коју им нестрпљиви, исфрустрирани и с разлогом озлојеђени навјачи одавно траже у виду транспарената “Wенгер оут“.

Колико год је добар, а то му нико не спори, јер не би у једном од највећих енглеских клубова изгурао више од две деценије, утисак је да је Арсен Венгер дотакао лимите. Да се заситио Арсенала. И Арсенал њега. Нема више страсти ни код француског стручњака, нема вица у игри његовог тима као с почетка века, нема дугачких низова победа, а нема вала ни играча који би могли да окрену ситуацију у корист Тобџија.

Уместо тога, броје у Лондону срамоте. Није срамота изгубити, али јесте попити четири комада у Милану, по три од Монака и Олимпијакоса на свом терену, редовно добијати ћушке од Барсе, а колико су бисера имали у сусретима са Бајерном могли би огрлицу неуспеха да направе и оставе простор за још једну перлу, која их чека 7. марта на Емиратима. У вероватно последњем мечу Арсена Венгера на клупи Арсенала у Лиги шампиона.

Уговор истиче у јуну. Нови двогодишњи, вредан 8.000.000 фунти (око 9.500.000 евра) по сезони, понуђен му је у току ове, али данашња сазнања угледног Би-Би-Сија да ће разговори на тему продужетка сарадње почети тек кад се заврши ова сезона остављају отвореним питања о путу којим би славни клуб требало да крене.

Са новим или истим тренером? Са новом или старом концепцијом игре? Са више улагања или ослањањем на продукте своје школе?

Увек ће бити и ЗА и ПРОТИВ, међутим, обичном навијачу се Венгер смучио. Он жели промену. Само да се деси нешто. Да заискри нова енергија на клупи, можда и на терену, јер овако како је сад делује у најмању руку проблематично.

Из више разлога.

У садашњем Арсеналу споран је најпре избор играча. Недовољно квалитета чак и за стандардне Премијер лиге. Најбоље је то предочио Рој Кин, описујући Кијерона Гибса, Гранита Џаку, Шкордана Мустафија, Алекса Окслејда Чемберлена... Нико од њих није добар да се носи са, на пример, Челсијем у шампионској трци. Или да бар буде забаван за гледање као Ливерпул.

Једина три фудбалера у садашњем саставу која одскачу су Алексис Санчез, Месут Озил иЛоран Кошћелни. Први даје голове, али углавном у небитним утакмицама и често га Венгеркористи у самом шпицу, уместо на крилу, где је опаснији и  одакле је решетао док је био у Барселони. Тамо је био првак Европе и Шпаније. У Енглеској само победник ФА куп и освајач поптуно небитног пехара Комјунити шилда. Није ни чудо што често изгледа као да хоће из коже да искочи.

Од Озила, првака света са Немачком, који је у Реалу важио за једног од најбољих градитеља игре, направио је фудбалера који зна да бљесне против малих тимова, али га у дербијима или европским утакмицама (а да то нису Лудогорец или Базел) нема нигде, па му новинари “лепе“ петице. До краја сезоне он скупи између 15 и 20 асистенција, али од тога Арсен(ал) нема баш велике користи. Да и те како уме да нањуши квалитет Венгер је потврдио још 2010. у случају Лорана Кошћелног, кога је довео из Лоријана, али му је требало пет до шест година да од њега направи штопера, са само једним недостатаком - нема с ким да игра. Оливије Жиру, четврти на листи фудбалера топ класе, седи му на клупи.

Објективни разлог Арсеналовог посрнућа су и честе повреде (Мертезакер, Казорла, Кошћелни, Ремзи, Саного), али то је већ вишегодишња негативна традиција и сигнал да нешто није у реду у стручном штабу или бар оном делу задуженом за медицину и опоравак играча.

Други Венгеров проблем је што је последњих година углавном доводио или производио “лаку коњицу“. А с њом се не иде у рат. Више стручњака га је упозоравало да му је потребна права енглеска “цепанка“ какав је био Тони Адамс, можда и Мартин Кион, који кад те пошаљу на земљу не пожелиш да устанеш. Онда чврстина на средини терена. Некад је то био Патрик Вијера, оличење фудбалске елеганције и спотске интелигенције, научен и да бије ако затреба. А требало је. Сад то место покрива Окс Чембрлен. Ни сенка.

За тај врхунски фудбал, у завршницама Лиге шампиона или неизвесним тркама за титулом, коју Венгер чека од 2004, потребно је изградити зид на средини терена и у одбрани, па тек онда јуритио напред, како Арсенал воли да игра. Тога нема, зато се и десило да у сезони кад су посрнули Јунајтед, Челси и Сити, Арсенал не може до трофеја ни поред Лестера. СаН’голом Кантеом у тиму, не случајно.

Замерке по питању начина игре добијају на значају кад се схвати да Венгер нема (или не показује) алтернативни начин фудбала. Против Бајерна, на пример. Како се бранити без лопте? Како се бранити уопште? Како отерати нападаче од казненог простора.

Уместо одговора, резултат - 1:5.

Без играча довољно добрих да би представљао озбиљног такмаца у Премијер лиги и без плана како се одупрети континенталним тимовима, Арсену Венгеру и његовим послодавцима остало је да се процене да ли је идеја о финансијски изванредном пословању довољна да се Арсенал третира као кандидат за трофеје. Чисте књиге и рачуни у плусу, селидба на Емирате, скупе улазнице којима се враћају уложена средства - настала између осталог на продајама играча које је сам Професор нашао у прашњавим ћошковима француских или афричких провинција - довољан су разлог да управа каже “остајеш, ради као досад“.

У том случају пашће рекорд и Арсен Венгер ће 5. јула постати најдуговечнији тренер у историји Премијер лиге, пошто ће престићи сер Алекса Фергусона. Онда би било поштено да неко саопшти навијачима Тобџија како ни у те две године неће освојити титулу и да ће ако се до финала ФА купа пробије мало јачи тим од Вигана или Астон Виле прашина почети да хвата и места у музеју планирана за пехаре.

Док не дођу Еди Хау, Леонардо Жардим, Томас Тухел или Ралф Хасенхутл, па да се промени цела концепција клуба.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес