Не постоји апетит за сукоб на Балкану

Јоханес Хан и Себастијан Курц само користе причу о „балканском бурету барута“ јер је то згодан алиби за пребацивање одговорности на овај регион, каже др Александар Митиц́, председник Центра за стратешке алтернативе. Ипак, шта следи кад престане дијалог између Београда, Загреба и Сарајева. . .

Босна и Херцеговина 16.02.2017 | 12:42 Односи на Балкану никад нису били гори од окончања ратова за југословенско наслеђе. После скоро две деценије константног „отопљавања односа“, лидери земаља бивше СФРЈ престали су да међусобно комуницирају, па тако Ивица Дачиц́ нец́е путовати у Хрватску, а вероватно ни Томислав Николиц́ у Босну.

Истовремено, Милорад Додик не комуницира са званичним Сарајевом, док је дијалог Београда и Приштине под окриљем Европске уније запао у ц́орсокак, док из ЕУ стижу упозорења да би и најмања варница могла да запали Балкан.

Др Александар Митиц́, предсједник Центра за стратешке алтернативе, каже за Спутњик да смо у последњих неколико месеци сведоци дискурса у западним медијима у којем се поново потенцира „балканско буре барута“.

Према његовим речима, реч је о смишљеној, пропагандној комуникацији која је усмерена на стварање утиска да Русија и Србија користе слабљење ЕУ и Трампову победу на америчким изборима не би ли дестабилизовали Балкан и извршили ревизију односа снага.

Митиц́ оцењује да је реч о смишљеној замени теза, јер се зна ко подиже споменике усташама у Хрватској и тако ревидира историју, да Сарајево жели потпуну ревизију Дејтонског споразума, а да Приштина, која је добила све што је желела у бриселским преговорима, „прави фарсу око формирања Заједнице српских општина.

„Наравно, Запад у потпуности одржава и потпаљује своје ’протекторате‘, тако да се усташтво толерише, централизација БиХ охрабрује, независно Косово куражи тако да се покидају све везе са Београдом. И све то ништа није ново. Оно што је ново је нервоза због све слабијег утицаја ЕУ и САД на све снажније присуство Русије и Кине на Балкану“, каже Митиц́.

Све то доводи до нервозе како у Бриселу и у Вашингтону, тако и у Тирани, Сарајеву, Приштини и Подгорици. Утицај ЕУ драматично опада како се смањује њена привлачност и како се одлаже, скоро у недоглед, перспектива приступања за нове чланице, сматра он.

„Са друге стране, уколико је неко желео да изазове рат, чини ми се да је пропустио прилику, јер не постоје ни капацитет ни апетит за сукоб на Балкану, осим оног реторичког који је био и који ц́е, нажалост, још дуго бити присутан“, сматра Митиц́.

Кад је реч о упозорењима комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана и аустријског шефа дипломатије Себастијана Курца да је на Балкану кратак фитиљ, Митиц́ сматра да су обојици потребни алибији за даље успоравање европских интеграција, што је директно повезано са интерним проблемима у ЕУ, а много мање са испуњавањем критеријума за чланством.

„ЕУ не може да испуни оно што је обец́ала, па размишљају овако: ’Хајде да кривицу свалимо на ’балканско буре барута‘, нека прво они решавају своје проблеме, нека избегну неке будуц́е сукобе, па да касније, а то може бити много касније, размишљамо да их онда пустимо у наш клуб‘“, оцењује Митиц́.

Према његовим речима, ЕУ је генерално неспособна да реши фундаменталне проблеме са којима се суочава у последњих неколико година, поготово данас. Они не знају шта ц́е се дешавати у марту кад почну преговори у вези са „брегзитом“ и кад се отвори питање царина, нити знају шта ц́е се догодити у мају ако у Француској победи Марин ле Пен, нити у јуну кад нагне нови талас миграната, нити знају шта ц́е са Трампом, са сукобом у Украјини, нити колико ц́е трајати еврозона.

Дакле, Хан и Курц не могу да потпале ватру, али прича о ’балканском бурету барута‘ је згодан алиби за пребацивање одговорности“, истиче Митиц́.

(Спутњик)