Интервју - Филип Ђуричић: На тренингу сам играо штопера...

. . . Бенфика ми обећала десетку, али ме Жезус није видео! Више не срљам. . .  После силних похвала у италијанским медијима, повремени српски репрезентативац у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт говори о томе како је и сам себе спутавао, али и о васкрсењу у Ђенови. . .

Фудбал 18.02.2017 | 23:15 Балкански Кројф поново игра фудбал! Или да будемо још прецизнији у констатацији с почетка текста - "балкански Кројф" поново игра фудбал на свом нивоу! Као када је у млађим категоријама Црвене звезде, касније и у холандском Херенвену, слагао директне ривале, снагом дриблинга, као ражњиће, тако је Филип Ђуричић у ближој прошлости калемио неуспшене епизоде.

Оптерећен речима Драгана Стојковића Пиксија како верује да само вижљасти Обреновчанин или Адем Љајић, бар повремено, могу да понове његове техничке солопаритуре и 50.000 људи дигну на ноге, Филип Ђуричић је био на длаку од фолдера играча који су много обећавали, а мало дали.

Није му се посрећило у Бенфики, нису му се кокице сложиле у Мајнцу, Саутемптону и Андерлехту, почетак у Сампдорији је био кошмаран. Јако кошмаран. Међутим, некадашњи репрезентативац Србије није желео да подигне руке у знак предаје... Како рече у наредним редовима, у интервју за наш портал, знао је да много зна фудбала. И да ће кад тад успети да се отргне из канџи просека.

Можда је та констатација прејака, али надарени везиста из Обреновца је на добром путу да у дресу Сампдорије ресетује каријеру. Медији на Апенинима, посебно после меча против Болоње, почели су да му сабирају асистенције, добре потезе, дриблинге. Као некад.

"Свих ових година спасила ме једна мисао. Увек сам знао колико заправо знам да играм фудбал. Прошао сам тежак, јако тежак период, али све је то у опису једне фудбалске каријере. Када ме сада питају како ми је у Сампдорији наравно да ћу рећи идеално. Играм и осећам да сам то поново ја. Да сам онај дечак који добро зна да игра фудбал", почиње разговор за МОЗЗАРТ Спорт Филип Ђуричић.

Јесу његове последње партије топ тема, нешто што треба да радује комплетан естаблишмент српског фудбала, али у комуникацији са некадашњом златном коком Црвене звезде не можете, а да не вратите време уназад. За почетак када је задужио дрес Сампдорије.

"Ух, баш је било стресно. Можда звучи претенциозно, али ово што ми се сада дешава је нека врста испуњења немогуће мисије. Тек што сам дошао у Сампдорију, после десет дана, постојала је идеја да напустим клуб. Једноставно - нису ме видели у озбиљној конкуренцији. Било је и приче, али председник Масимо Фереро није желео да чује за такву опцију. На тренингу сам играо штопера?! Замислите ту ситуацију. Није ме било ни међу 23 играча. Сада је све другачије".

Тренер Марко Ђампаоло сада у њему види озбиљног адута, али срж приче што Филип Ђуричићу себи поново види озбиљног играча.

"Другачије човек резонује са 22 године, другачије када је три лета старији. Можда сам се и ја сувише оптерећивао, чуо гласове са стране да морам да одмах правим разлику, или шта већ. Као да сам срљао, био сам превише критичан према себи. Када сам потписао уговор са Сампдоријом расчистио сам неке ствари. Понављао сам у себи: ’Сад си на нули, ајде докажи се. Покажи да можеш. Немој да срљаш, жури ка циљу полако’. Верујем да ће тако бити у будућности".

ШТА МУ ЈЕ РЕКАО РУИ КОШТА, А ШТА ЖОРЖ ЖЕЗУС?

Било је то лето 2013. године. Цела Европа је причала о Србину из Херенвена који је фудбалске зансењаке партијама у Ередивизији бацао у транс. Било је питање само којој богатој средини ће се приволети. И изабрао је Бенфику, где у великој конкуренцији и својеврсној борби за опстанак са бројним Јужноамериканцима није успео да исплива на површину. Вероватно добар део кривице сноси - он.

"Кад се само сетим. Могао сам да бирам: Енглеска, Италија, Немачка, Француска... Све топ клуб до топ клуба. Изабрао сам Бенфику. Није да се кајем, то је историјски клуб. Као Црвена звезда. Још и моћан на европској карти. Говорили су ми да ћу бити велики пројекат великог европског клуба..."

Застао је. Таман да му ми препричамо урбану легенду која кружи од његовог родног Обреновца до београдског круга двојке. А она каже: када је Ђуричић задужио црвени дрес великана из Лисабона на нож га је дочекао тадашњи тренер Жорж Жезус речима да не зна зашто је долазио, пошто у његовом систему не постоји класична десетка.

"То је негде тачно (смех прим.аут). Али пазите сад ово: био сам у жижи, као што рекох имао сам бројне понуде. Међутим, спортски директор Бенфике, славни Руи Кошта, долазио је код мене кући два или три пута. Причао ми је да ћу бити једна од ретких Бенфикиних десетки у новије време. Као што су били Аимар и он. Говорио је да ће се тим правити око мене... Све је деловало као бајка, али већ на припрема сам видео да је све другачије. Да ме тренер не види. Било, па прошло“.

Звучи контрадикторно, али сјајан уговор са Бенфиком представљао му је каменчину око врата. Лутао је од Мајнца, преко Саутемптона, до Андерлхета. Сампдорија је дошла на крају.

"Јесте било сиво, али не и црно. Било је ту и добрих партија. На пример осећао сам се врло лепо у Саутемптону. Клуб је био задовољан, тамо је играо и Дућа Тадић. Могао сам да останем, али... У свим прелазним роковима је владала неизвесност око мене. Нису сви били вољни да откупе уговор са Бенфиком која је, разумљиво, тражила озбиљне новце... Тешко је кад немате чисту ситуацију".

Сезоне су пролазиле, Ђуричић није могао да се врати на некадашњи, холандски ниво из периода у Херенвену. Довољно да се залепи етикета фудбалског мајстора, али сувише, сувише меканог за озбиљне домете.

"Ма, чуо сам и ја шта се све прича. Само, као што рекох већ много добро себе познајем, много верујем у мисао да знам добро да играм фудбал. И нормално је што ме онда коментари са стране не дотичу".

Очигледно је било да жели себи да олакша душу.

"Веровао сам да ћу до 25. године да направим више. Могу да будем незадовољан са једне стране, сви су негде очекивали више. Међутим, добро запамтите шта ћу вам сад рећи. Да данас престанем да играм фудбал не бих имао за чим да жалим. Играо сам Лигу шампиона и Лигу Европе, био члан таквог клуба као што је Бенфика, 24 пута сам носио дрес репрезентације Србије. Играо сам и на Маракани пред 50.000 људи. Није мало, али знам да могу више“.

С правом верује да ће му Сампдорија пријати као шал врату.

"Када сам долазио у Италију био сам мало скептичан. Будите искрени и ви новинари. Сигурно више волите да гледате немачку или енглеску лигу од Калча. Некако сам мислио да има сувише тактике и свега што уз то иде. Међутим, преварио сам се. Стварно ми Сампдорија и Калчо пријају. Мада када играш све ти прија. Нека се само овако настави".

Бивши селектор Синиша Михајловића је у Филипу Ђуричићу видео кључног играча, неретко је играо у шпицу и у том периоду. Сада разумљиво није у радару новог кормилара Муслина. Али спортски је надати се да ће променити статус, као што је то урадио у Сампдорији.

"Још један врло турбулентан период. Дешавало се да један меч победимо, па изгубимо. Сигурно да се надам да ћу једног дана бити поново међу Орловима! Па тек ми је 25 година. Али морам да почнем да се потврђујем. И да и даље верујем у себе“.

За крај је констатовао како је Ђенова за њега срећна лука.

"Лепо је што овде има много играча са простора бивше Југославије. Са мном су тројица Хрвата. Ту је и Лаза (Дарко Лазовић прим.аут) са којим се на терену гледам преко нишана. Али се дружимо".

Извор: моззартспорт