Чињенице о органској храни о којима нико не говори

Органска, зелена, угљенично-неутрална, свежа, локална - све су то речи којом се описује храна која је постала огроман хит у западним диеловима света, али и врло уносна индустрија.

Здравље 14.02.2017 | 09:30 Уколико је купујете и мислите да тиме радите боље за своје здравље и саму планету, размислите поново, упозоравају стручњаци из Њу Сајентиста. Наиме, они наводе доказане чињенице које органску храну приказују у веома другачијем светлу:

Куповине локалне хране смањује "отисак угљеника" (емисија угљен диоксида и осталих компоненти базираних на угљенику)

Појам угљенични отисак, или још познатији по свом енглеском називу царбон фоотпринт, мера је за укупну количину гасова стаклене басте, чију емисију нека особа, компанија, догађај или производ узрокују, директно или индиректно. Иако произвођачи и дистрибутери органске хране популаришу идеју како куповина хране код локалних трговаца оставља мали угљенични отисак, реалност је та да се количина гасова стаклене басте, коју производе грејани стакленици за храну није ништа боља од угљеничног отиска који остављају авиони који лете широм света.

Органска храна је здравија

Иако постоји 30 одсто мања вероватноћа да је загађена пестицидима него неорганска храна, органска храна ипак садржи хемикалије, потврдили су амерички научници са Универзитета Стенфорд који су проучили закључке 237 претходнихх студија. Упркос увреженом мишљењу да је органска храна здравија од неоргански узгојене, научници тврде да за то нема доказа. Ни поврће ни воће као ни месо из органског узгоја није богатије витаминима и храњивим материјама од неорганске хране.

Научници су такође открили да органски узгојена храна садржи више азота, али тврде да је то највероватније последица друкгачијег ђубрива и степена зрелости воћа и поврћа. Осим тога, органско млеко и пилетина садрже више омега-3 масних киселина, али то је потврдило тек мали број студија, па не можемо са сигурношћу да тврдимо да је оно здравије од неорганског, истакли су.

“Људи би требало да једу више воћа и поврћа без обзира на то како је узгојено”, објаснила је ауторка истраживања Кристал Смит-Спанглер. Ово истраживање изазвало је низ критика америчког удружења Соил, иначе промотора органске хране, који тврде како код хране неорганског порекла, нарочито пилетине постоји три пута већи ризик од бактерија отпорних на антибиотике него код органски узгојене хране.

Органске фарме су добре за биоразноликост

Чим виде да на нечему пише "органско", људи погрешно претпостављају да је реч о производима без пестицида, а самим тим и синонимом за нешто здраво. Чињеница је да је због недостатка хемијског инжењерства, уобичајених поступака узгоја као и коришћења пестицида за одбијање паразита, у органској су производњи потребне веће количине земље како би се остваривао довољан урод и приходи. Заговорници органске хране тврде да то ствара већу биолошку разноликост. Али, све се чешће догађа да органски узгој угрожава природу. На пример, у тропским крајевима велике био-фарме су почеле да задиру у подручје прашума, што све чешће резултира њиховом сечом.

Б 92
фото:интернет