На 'црту' узму хљеб, пију и сређују нокте

Грађани БиХ на вересију купују све - од основних животних намирница до тетмана лепоте, а власници трговина и кафана кажу да их је сваке године све више.

Република Српска 10.02.2017 | 12:17 Многи грађани, погођени тешком финансијском ситуацијом, принуђени су да намирнице готово свакодневно купују на вересију. Према искуствима послодаваца, вересије највише има у мањим трговинама, али не мањка је ни код фризера, угоститеља, аутомеханичара и пекара.

Екомомисти тврде да је увођење фискалних каса требало смањити узимање робе на вересију, али продавци кажу да „куповина на ‘црту’“ цвета.

"Када имају новца иду у маркете, а када немају долазе у продавнице. Сваки дан ми је долазио неко и узимао хлеб, млеко, кафу или цигарете са питањем 'може ли до плате'. Дуга је било месечно по 500 КМ. Пре је више људи било запослено па је било и новца, а вересије је било само пред крај месеца. Данас, и када каже да ће донети чим добије плату, не знаш ни када ће ни да ли ће је добити", прича Миланка Алексић из Прњавора, која је радила као трговац 15 година.

Покушала је, каже, да води и властиту продавницу, али није ишло. Један од разлога затварања била је вересија, а многа су имена у свескама остала непрецртана и после затварња.

Њена комшиница се против вересије борила „јавном теком“. Велики папир са именима и износом који дугују залепила је на пулт, како би комшије виделе ко колико дугује.

"Сећам се да су на пулту писали сви дужници, чак и они који су били дужни пола марке. Водили су се паролом 'кога није срамота - нека дугује', Вероватно су изгубили многе муштерије, али и утерали дугове, јер наш народ неће да дозволи да комшија зна да је он дужан", додаје Алексићева, истичући да је „јавна тека“ помогла, али, колико она зна, и даље је остало оних који никада нису платили.

Да се људи не задужују само због основних животиних намирница доказују и проблеми Бањалучанке Раде Аћимовић, која је због вересије, након 30 година, затворила кафић.

"Нажалост, давала сам пиће на вересију. Било је искрених гостију који донесу новац чим скупе, а било је и оних који кажу 'ето ме за пола сата' и не дођу никада. Знам да је тако у више од 50 одсто локала, јер ако не даш - изгубиш и госта и новац. Најчешће су биле старе муштерије које питају 'може ли до плате' или пензије, али и оних који пију па кажу упиши ме, немам пара“, каже Аћимовићева.

Додаје да је вересије сваке године било све више, а број људи који се задужују нагло је нарастао последњих шест година.

Сличне проблеме имају и козметичари, јер су муштерије свесне да су и послодавци на истим мукама, па „донећу ти после“ пролази скоро код свих.

"Разумем да је тешко, али да немају ни марку у џепу, а долазе да надограде нокте - то никада нећу разумети. Таквих је више него што можете замислити. Ја сам због дужника укинула вересију и сталним муштеријама, јер не могу више утеравати дугове. Да продајем хлеб дала бих им, али мислим да нокти и фризура могу сачекати", коментарише власница јендног фризерског салона из Бањалуке.

Плате и пензије касне

Економисти објашњавају да је највећи узрок раста куповине на вересију то што исплата личних доходака плата, пензија и осталих доходака често касни.

"Продавци једноставно немају избора него да продају робу 'на црту', као што је то некада било у Југославији. Боље је продавати робу и на тај начин, него никако. Купци су им углавном локални становници и комшије, тако да се трговци морају прилагођавају ситуацији и наћи негдје на пола пута - једни да некако купе робу, а једни да је продају", објашњава економиста Зоран Павловић.

(ЕуроБлиц)