Na 'crtu' uzmu hljeb, piju i sređuju nokte

Građani BiH na veresiju kupuju sve - od osnovnih životnih namirnica do tetmana lepote, a vlasnici trgovina i kafana kažu da ih je svake godine sve više.

Republika Srpska 10.02.2017 | 12:17 Mnogi građani, pogođeni teškom finansijskom situacijom, prinuđeni su da namirnice gotovo svakodnevno kupuju na veresiju. Prema iskustvima poslodavaca, veresije najviše ima u manjim trgovinama, ali ne manjka je ni kod frizera, ugostitelja, automehaničara i pekara.

Ekomomisti tvrde da je uvođenje fiskalnih kasa trebalo smanjiti uzimanje robe na veresiju, ali prodavci kažu da „kupovina na ‘crtu’“ cveta.

"Kada imaju novca idu u markete, a kada nemaju dolaze u prodavnice. Svaki dan mi je dolazio neko i uzimao hleb, mleko, kafu ili cigarete sa pitanjem 'može li do plate'. Duga je bilo mesečno po 500 KM. Pre je više ljudi bilo zaposleno pa je bilo i novca, a veresije je bilo samo pred kraj meseca. Danas, i kada kaže da će doneti čim dobije platu, ne znaš ni kada će ni da li će je dobiti", priča Milanka Aleksić iz Prnjavora, koja je radila kao trgovac 15 godina.

Pokušala je, kaže, da vodi i vlastitu prodavnicu, ali nije išlo. Jedan od razloga zatvaranja bila je veresija, a mnoga su imena u sveskama ostala neprecrtana i posle zatvarnja.

Njena komšinica se protiv veresije borila „javnom tekom“. Veliki papir sa imenima i iznosom koji duguju zalepila je na pult, kako bi komšije videle ko koliko duguje.

"Sećam se da su na pultu pisali svi dužnici, čak i oni koji su bili dužni pola marke. Vodili su se parolom 'koga nije sramota - neka duguje', Verovatno su izgubili mnoge mušterije, ali i uterali dugove, jer naš narod neće da dozvoli da komšija zna da je on dužan", dodaje Aleksićeva, ističući da je „javna teka“ pomogla, ali, koliko ona zna, i dalje je ostalo onih koji nikada nisu platili.

Da se ljudi ne zadužuju samo zbog osnovnih životinih namirnica dokazuju i problemi Banjalučanke Rade Aćimović, koja je zbog veresije, nakon 30 godina, zatvorila kafić.

"Nažalost, davala sam piće na veresiju. Bilo je iskrenih gostiju koji donesu novac čim skupe, a bilo je i onih koji kažu 'eto me za pola sata' i ne dođu nikada. Znam da je tako u više od 50 odsto lokala, jer ako ne daš - izgubiš i gosta i novac. Najčešće su bile stare mušterije koje pitaju 'može li do plate' ili penzije, ali i onih koji piju pa kažu upiši me, nemam para“, kaže Aćimovićeva.

Dodaje da je veresije svake godine bilo sve više, a broj ljudi koji se zadužuju naglo je narastao poslednjih šest godina.

Slične probleme imaju i kozmetičari, jer su mušterije svesne da su i poslodavci na istim mukama, pa „doneću ti posle“ prolazi skoro kod svih.

"Razumem da je teško, ali da nemaju ni marku u džepu, a dolaze da nadograde nokte - to nikada neću razumeti. Takvih je više nego što možete zamisliti. Ja sam zbog dužnika ukinula veresiju i stalnim mušterijama, jer ne mogu više uteravati dugove. Da prodajem hleb dala bih im, ali mislim da nokti i frizura mogu sačekati", komentariše vlasnica jendnog frizerskog salona iz Banjaluke.

Plate i penzije kasne

Ekonomisti objašnjavaju da je najveći uzrok rasta kupovine na veresiju to što isplata ličnih dohodaka plata, penzija i ostalih dohodaka često kasni.

"Prodavci jednostavno nemaju izbora nego da prodaju robu 'na crtu', kao što je to nekada bilo u Jugoslaviji. Bolje je prodavati robu i na taj način, nego nikako. Kupci su im uglavnom lokalni stanovnici i komšije, tako da se trgovci moraju prilagođavaju situaciji i naći negdje na pola puta - jedni da nekako kupe robu, a jedni da je prodaju", objašnjava ekonomista Zoran Pavlović.

(EuroBlic)