БиХ презадужена, једе саму себе

Према посљедњем извјештају Центара цивилних иницијатива о "Стању нације", дуг према комерцијалним банкама је достигао историјски максимум од преко двије милијарде. Када се узме у обзир да је задуживање код комерцијалних банака изразито неповољније од кредитирања ММФ-а задуженост Босне и Херцеговине поприма алармантне обрисе.

Босна и Херцеговина 07.02.2017 | 14:01 Економска аналитичарка Светлана Ценић истиче да није тачно да БиХ није високо задужена земља, како се то обично говори, јер за земље у развоју постоји један критеријум а за развијене земље постоји други критеријум, а овдје се стално примјењује критеријуми за развијене земље.

Узимајући то у обзир Босна и Херцеговина једе саму себе већ годинама, каже Ценић.

Ценић каже да је довољно отворити wеб сајт Централне банке и тамо имате потраживање комерцијалних банака од генералне владе, фондова.



"Годинама упозоравам да тај дуг расте невјероватно. У томе дугу има и директних кредита, записа, обвезница и то само комерцијалне банка купују. Зашто их купују? Зато што је зарада висока и зато што је много мањи ризик, него када да кредит привреди. Али и банке имају свој лимит до којег могу да се изложе према једном клијенту, у овом случају влади. Записи доспију на наплату, како се плаћа онда се други издају и вртимо се у круг а директна задужења постају све већа", додаје Ценић.

Економиста Алекса Милојевић упозорава да подаци о задужености алармантнији него што се мисли. Он истиче да у би у будућности могло доћи до тога да грађани Федерације БиХ враћају дио дуга Републике Српске.

"РС је скоро два пута више задужена него ФБиХ. Управо та чињеница отвара велики проблем у будућности. Наша валута конвертибилна марка везана је за евро, а то не може вјечно трајати, односно једном се мора ослободити. Када БиХ буде улазила у ЕУ, мораће престати везаност њене валуте за евро. Управо ће се тада показати проблем да ће грађани ФБиХ враћати дио дуга Републике Српске. Према мом рачуну, то је око три милијарде КМ. Наравно, грађани ФБиХ то неће жељети и мислим да ће то бити велики међунационални проблем", рекао је Милојевић.

Напомиње да је БиХ једно монетарно подручје и не могу се доносити неусаглашене одлуке.

"Будући да је ријеч о типичном монетарном питању, обратио сам се гувернеру Централне банке БиХ са захтјевом да он, на бази својих монетарних надлежности, заустави задуживање Републике Српске до изједначења дуга са ФБиХ", навео је Милојевић.



"У нормалним монетарним приликама, власт се никада не може задужити код комерцијалних банака. Међутим, ово је један наопак привредни систем, па је могуће и то. У нормалним приликама, влада се може задужити код централне банке, када она има своју емисиону могућност. Тада влада за годину дана мора вратити тај новац, јер у супротном иде инфлација", каже Милојевић.

Комерцијалне банке дижу камате, под којима се влада задужује, такве да их нико у свијету не памти. Када влада у нормалној држави посуђује са каматном стопом од један посто, сматра се да је та влада већ у великој кризи.

"То је потпуни финансијски колапс. Влада ће сигурно угрозити комерцијалне банке, јер Влада неће моћи враћати дуг. Већ се посуђује новац да би се вратио дуг, јер не постоје властити извори прихода. Вртимо се у круг, али то сигурно неће дуго трајати", рекао је Милојевић.

Говорећи о томе колико је у условим оваквог кредитног задуживања немогуће повећавати социјалне издатке Ценић је нагласила да банке нису социјалне установе те да без покретања привреде не може бити повећања социјалних издатака.

"Политичке партије би требале знати да је потребно ојачати привреду да би повећали социјални издаци. Мора се размишљати о томе како омогућити привреди да ради да би било више средстава за социјална давања. Само донијети одлуку о повећању социјалних издатаке не може донијети ријешење јер владе немају одакле да издвајају тај новац", рекла је Ценић.

(Вијести.ба)