Најнеспособнија јавна управа Европе

Босна и Херцеговина има најнеспособнију јавну управу у Европи, према оцени Светске банке.

Босна и Херцеговина 07.02.2017 | 07:53 Међутим, започета реформа јавне управе је спора. Институције управе су до 2016. године испуниле свега 66 одсто планираних мера, а секторске реформе, које су биле планиране да се проведу до краја 2014. године, нису ни заживеле.

Координатор за реформу јавне управе у БиХ Драган Ћузулан каже да институције управе у БиХ морају брже да проводе мере из области реформе јавне управе, како би добили ефикасну јавну управу, у складу са ЕУ стандардима.

- Главна одговорност је на политичким лидерима, који на свим нивоима власти у БиХ треба више да сарађују, да би се уопште створили услови за уређеније друштво - истиче Ћузулан.

Највећи напредак је до сада постигнут код управљања људским ресурсима, а најслабији резултати су у области електронских услуга.

- Очекује се доношење новог Закона о електронском потпису који треба да омогући ефикасније пружање услуга грађанима - наводи Ђузулан.

Власт у БиХ се обавезала Међународном монетарном фонду да ће у замену за финансијску помоћ, смањивати издвајања за плате у јавном сектору. То подразумева спровођење реформе јавне управе, укључујући и стратешки план ограничавања нивоа плата и смањење укупне запослености у јавном сектору у оба ентитета, што је већ учињено.

На реду је креирање регистра запослених у јавном сектору, који ће послужити као основа за доношење оперативног плана за смањење броја службеника и њихових плата.

Владе у БиХ имају рок до септембра ове године да изброје колико имају запослених који плату примају из буџета.

- Циљ је да се значајно смањи укупно издвајање за плате и запосленост у јавном сектору, како би се јавна потрошња преусмерила у инвестиције - наводи се у извештајима ММФ.

Указују да у БиХ постоји 14 аутономних влада, при чему се функције дуплирају, а контрола било ког нивоа власти над укупним нивоом запослености и плата у јавном сектору је ограничена.

- Велике категорије запослених су изван система. Стога су подаци о запослености у јавном сектору непотпуни. Недостатак контроле је олакшао политички мотивисано запошљавање - упозорили су из ММФ.

Марко Мартић, извршни дирекор Центра за истраживање и студије “Геа” из Бањалуке, каже да реформа јавне управе треба да омогући да се рад службеника прати и оцењује на бази учинка, што сада није није пракса.

- Службеници се и сада оцењују, али само формално, јер нико никада није

није добио отказ због лошег рада, нити умањење плате, па и увећање плате због доброг рада. Радни учинак треба да буде основа за отпуштање, а не политичке подобност - истиче Мартић.

Он наглашава да су просечне плате у јавном сектору у БиХ веће у односу на приватни за скоро 60 одсто.

Анализе центра “Геа” показују да јавни сектор у БиХ запошљава, не рачунајући запослене у јавним предузећима, 200.000 људи, што је скоро трећина од укупног броја запослених.

- Поређења ради, у већини чланица Европске уније, осим скандинавских земаља, овај проценат се креће између 15 и 20 одсто - наводи Мартић.

Република Српска је од 33 земље на високом четвртом месту по броју јавних службеника, у односу на број становника. Иза ње су далеко развијеније земље као што су Финска, Француска, Мађарска, Русија, Луксембург, Америка, Канада, Ирска и друге развијеније земље.

Милко Грмуша, дипломирани правник и извршни директор Удружења „Нова Српска“, каже да је немогуће на конкретан и озбиљан начин планирати реформу јавне управе када се уопште не зна колико јавних службеника имамо на републичком и локалним нивоима.

- Светска банка и ММФ, као наши највећи повериоци, инсистирају на децидним подацима о свим аспектима јавне потрошње, од чега плате и накнаде запослених представљају једну од најзначајнијих ставки - каже Грмуша.

Решити вишак радника

Из ММФ су посебно указали на превелику запосленост у БиХ у области образовања, здравства и у полицији.

- Ови сектори чине највећи до запослености и без решавања вишка немедицинског особља у здравственом сектору или гломазног школског система, који је постао неефикасан због великог смањења броја деце школског узраста у протеклих 15 година, не може бити било каквог значајног смањења издвајања за плате - наводе у ММФ.

(Блиц)