Najnesposobnija javna uprava Evrope

Bosna i Hercegovina ima najnesposobniju javnu upravu u Evropi, prema oceni Svetske banke.

Bosna i Hercegovina 07.02.2017 | 07:53 Međutim, započeta reforma javne uprave je spora. Institucije uprave su do 2016. godine ispunile svega 66 odsto planiranih mera, a sektorske reforme, koje su bile planirane da se provedu do kraja 2014. godine, nisu ni zaživele.

Koordinator za reformu javne uprave u BiH Dragan Ćuzulan kaže da institucije uprave u BiH moraju brže da provode mere iz oblasti reforme javne uprave, kako bi dobili efikasnu javnu upravu, u skladu sa EU standardima.

- Glavna odgovornost je na političkim liderima, koji na svim nivoima vlasti u BiH treba više da sarađuju, da bi se uopšte stvorili uslovi za uređenije društvo - ističe Ćuzulan.

Najveći napredak je do sada postignut kod upravljanja ljudskim resursima, a najslabiji rezultati su u oblasti elektronskih usluga.

- Očekuje se donošenje novog Zakona o elektronskom potpisu koji treba da omogući efikasnije pružanje usluga građanima - navodi Đuzulan.

Vlast u BiH se obavezala Međunarodnom monetarnom fondu da će u zamenu za finansijsku pomoć, smanjivati izdvajanja za plate u javnom sektoru. To podrazumeva sprovođenje reforme javne uprave, uključujući i strateški plan ograničavanja nivoa plata i smanjenje ukupne zaposlenosti u javnom sektoru u oba entiteta, što je već učinjeno.

Na redu je kreiranje registra zaposlenih u javnom sektoru, koji će poslužiti kao osnova za donošenje operativnog plana za smanjenje broja službenika i njihovih plata.

Vlade u BiH imaju rok do septembra ove godine da izbroje koliko imaju zaposlenih koji platu primaju iz budžeta.

- Cilj je da se značajno smanji ukupno izdvajanje za plate i zaposlenost u javnom sektoru, kako bi se javna potrošnja preusmerila u investicije - navodi se u izveštajima MMF.

Ukazuju da u BiH postoji 14 autonomnih vlada, pri čemu se funkcije dupliraju, a kontrola bilo kog nivoa vlasti nad ukupnim nivoom zaposlenosti i plata u javnom sektoru je ograničena.

- Velike kategorije zaposlenih su izvan sistema. Stoga su podaci o zaposlenosti u javnom sektoru nepotpuni. Nedostatak kontrole je olakšao politički motivisano zapošljavanje - upozorili su iz MMF.

Marko Martić, izvršni direkor Centra za istraživanje i studije “Gea” iz Banjaluke, kaže da reforma javne uprave treba da omogući da se rad službenika prati i ocenjuje na bazi učinka, što sada nije nije praksa.

- Službenici se i sada ocenjuju, ali samo formalno, jer niko nikada nije

nije dobio otkaz zbog lošeg rada, niti umanjenje plate, pa i uvećanje plate zbog dobrog rada. Radni učinak treba da bude osnova za otpuštanje, a ne političke podobnost - ističe Martić.

On naglašava da su prosečne plate u javnom sektoru u BiH veće u odnosu na privatni za skoro 60 odsto.

Analize centra “Gea” pokazuju da javni sektor u BiH zapošljava, ne računajući zaposlene u javnim preduzećima, 200.000 ljudi, što je skoro trećina od ukupnog broja zaposlenih.

- Poređenja radi, u većini članica Evropske unije, osim skandinavskih zemalja, ovaj procenat se kreće između 15 i 20 odsto - navodi Martić.

Republika Srpska je od 33 zemlje na visokom četvrtom mestu po broju javnih službenika, u odnosu na broj stanovnika. Iza nje su daleko razvijenije zemlje kao što su Finska, Francuska, Mađarska, Rusija, Luksemburg, Amerika, Kanada, Irska i druge razvijenije zemlje.

Milko Grmuša, diplomirani pravnik i izvršni direktor Udruženja „Nova Srpska“, kaže da je nemoguće na konkretan i ozbiljan način planirati reformu javne uprave kada se uopšte ne zna koliko javnih službenika imamo na republičkom i lokalnim nivoima.

- Svetska banka i MMF, kao naši najveći poverioci, insistiraju na decidnim podacima o svim aspektima javne potrošnje, od čega plate i naknade zaposlenih predstavljaju jednu od najznačajnijih stavki - kaže Grmuša.

Rešiti višak radnika

Iz MMF su posebno ukazali na preveliku zaposlenost u BiH u oblasti obrazovanja, zdravstva i u policiji.

- Ovi sektori čine najveći do zaposlenosti i bez rešavanja viška nemedicinskog osoblja u zdravstvenom sektoru ili glomaznog školskog sistema, koji je postao neefikasan zbog velikog smanjenja broja dece školskog uzrasta u proteklih 15 godina, ne može biti bilo kakvog značajnog smanjenja izdvajanja za plate - navode u MMF.

(Blic)