Да ли шпијунирају наше телефоне и рачунаре?

Крајем прошле године, након великих полемика у Великој Британији је усвојен контроверзни пропис који британским безбједносним агенцијама даје право да спроводе масовни надзор грађана.

Босна и Херцеговина 03.02.2017 | 22:01 Тзв. Закон о овлаштењима истражилаца, на снагу је ступио ове године и он омогућава британским службама да легално хакују, читају и складише све информације са телефона или компјутера било ког грађанина - чак иако грађанин жели само, нпр. да гледа утакмице Манчестер јунајтеда и низашта није осумњичен.

Ово није ништа друго, кажу забринути критичари, до непрекидни и свеобухватни надзор о којем је писао чувени британски писац Џорџ Орвел.

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске, коментаршући закон који је плавом крвљу (не дигиталним, већ стварним потписом) парафирала енглеска краљица, каже да земље покушавају успоставити баланс између потребе за ефикасном заштитом од пријетњи по безбједност друштва и заштите приватности грађана у кибернетичком простору, па неке као што су Сједињене Америчке Државе, Русија, Велика Британија, у фокус стављају безбједност, док континенталне државе-чланице ЕУ своја законска рјешења базирају на заштити приватности и стриктној судској контроли истражног поступка.

"Специфичност овог акта у односу на упоредна законска рјешења је амнестирање полицијских и обавјештајних агенција од процесуирања за чињење одређених кривичних дјела као што је неовлаштен приступ рачунарском систему, а све у циљу прикупљања доказа о намјери за извршење кривичног дјела или о почињеном кривичном дјелу (?!).

То у пракси значи да ће полицијски истражиоци и обавјештајни оперативци примјењивати исту тактику и алате као и кибернетички криминалци и то се овим законом то по први пут легализује. Изостанак судског налога за предузимање оваквих радњи свакако не доприноси повјерењу грађана у примјену овог закона," објашњава Рајчевић за Мондо.

Он каже да је се може претпоставити да ће и примјена Закона о овлашћењима истражилаца увијек бити у „сивој зони“, поготово ако се у виду имају широка овлашћења (''раде шта год хоће") полицијских и обавјештајних агенција те обавеза сваког британског пружаоца комуникационих услуга да складишти мета податке о активностима својих корисника у трајању од најмање годину дана.

Да ли и нас шпијунирају?

Вијести о прислушкивању грађана Српске и ФБиХ од стране државних служби периодично су се појављивале и у нашим медијима. МУП РС је у августу прошле године, након једне скупштинске расправе, демантовао да има уређаје за прислушкивање.

У паузи скроловања по Фејсбук тајмлајну, писања коментара и твитова, нашем онлајн грађанину који понекад живи и у стварном свијету, на ум може пасти питање: може ли наша држава нас тако прислушкивати, као Енглеска Енглезе?

"Немам сазнања о примјени оваквих или сличних метода од стране држава у региону. Свака примјена „посебних истражних радњи“ које су прописане у законима о кривичном поступку захтијева велики степен повјерљивости како би се на што ефикаснији начин дошло до података у циљу подизања оптужнице.

Претпостављам да домаће и полицијске и обавјештајне агенције у региону не располажу тако софистицираним и модерним технолошким средствима и обученим службеницима као америчка НСА, британски ГХЦQ или руски ФСБ, већ да се посебне истражне радње махом примјењују на пресретање телефонских разговора, тајне мјере праћења и надзора итд", каже директор АИДРС.

Ваља напоменути ипак да се у кварталним извјештајима појединих друштвених мрежа о упитима које им долазе од стране истражних органа могу пронаћи и агенције из БиХ, или региона.

Наш саговорник напомиње да су прикупљање и анализа података од стране овлаштених лица често противзаконити и поред одредби које налажу судски надзор.

"О томе је свјетска јавност свједочила током чувених „Сноуденових открића“ када је откривена до тада најмасовнија операција прикупљања података о активностима лица у кибернетичком простору која је обухватала како стране држављане, тако и држављане САД-а што је било у супротности са америчким прописима који за предузимање оваквих активности изричито захтијевају судски налог," наводи Рајчевић.

Храброст нам неће улити чињеница да ми немамо тако ''напредан закон'' као Британци. А немамо ни краљицу. Међутим, гледајући страст с којом поједини властодршци крше постојеће законе, као да их нема, ван сваке сумње - у случају да неко од њих одлучи да се крунише - ми бисмо наставили "да се правимо Енглези."

(мондо.ба)