Иста спољна политика САД према Балкану

„Нема сумње да ће администрација америчког председника Доналда Трампа донети извесне промене у спољној политици, али ипак постоји темељан континуитет када је у питању Западни Балкан“, рекао је извршни потпредседник Атлантског савета САД, Дејмон Вилсон на питање РСЕ има ли основа за спекулације о могућности промене америчке политике према самопроглашеном Косову.

Босна и Херцеговина 01.02.2017 | 15:24 „Мислим да ћете видети континуитет подршке САД конструктивним разговорима Београда и Приштине у циљу унапређења процеса помирења. Мислим да нећете видети никаква двоумљења у погледу америчке истрајности у посвећености безбедности и стабилности на Косову“, рекао је Вилсон.

„Повремено чујемо спекулације и претеривања да ће бити фундаменталног заокрета америчке политике према Косову. То није у 'књигама и картама' и није од помоћи спекулисати на тај начин. Мислим да је важно за лидере да се посвете процесу који је у току и који предводи ЕУ, а ми се радујемо да наставимо са снажном подршком том процесу“.

На питање РСЕ о балансирању Србије између Русије и Запада, Вилсон који борави у Београду где се састао са више државних званичника, рекао је да је „природно за једну земљу да негује односе са свима“, наводећи да је очигледно реч о држави која има „дубоке историјске везе са САД, многим европским земљама, али и са Русијом“.

Он је ипак навео да је ангажман САД и Русије неретко веома различит:

„На крају, крајева, уколико желите стабилну, безбедну и просперитетну Србију, треба стварати демократске инстутуције, радити на економији, стварати окружење у које ће инвеститори из САД желети да се укључе. Мислим да је то рецепт за дугорочни раст и стабилност региона. То не значи искључивање повезаности са Русијом, али мислим да се начин на који се ангажују САД и наш приватни сектор, често фундаментално разликују од Русије“.

Вилсон је поручио и да „Вашингтон тренутно има много приоритета, али да верују да је важно да буду ’испред ситуације’ и понуде идеје за одрживо ангажовање САД и оснаживање региона, нарочито док се нова америчка администрација још ’хвата у коштац’ са неким питањима“.

Вилсон је изајвио да је, у том смислу, циљ посете јачање билатералних одоноса Србије и САД, као саставног дела америчког ангажмана широм балканског региона.

„Овде смо са циљем да искажемо посвећеност Западном Балкану и Србији и њеном процесу приближавања ЕУ као демократског, стабилног и напредног друштва“, рекао је Вилсон.

Вилсон је изјавио и да му је било задовољство да чује шта су приоритети и какве су визије будућности званичника Србије, нарочито у тренутку у коме и сама Америка пролази кроз транзицију.

Председник Владе Србије Александар Вучић, који је у среду разговарао са делегацијом коју Вилсон предводи у оквиру њихове студијске посете региону, указао је на „политичко-безбедносну ситуацију на Западном Балкану“ и „истакао чврсто опредељење Владе Србије да својим радом доприноси регионалној стабилности и развоју“, саопштено је из Владе Србије.

„Ово је историјски тренутак у свету и постоји забринутост и у погледу региона и Европске уније као целине и чак о томе где ће се у том процесу САД наћи“, поручио је Вилсон.

„Много је питања која се назиру и оно што је реалност је да јачање европске перспективе зависи од тога како се сналазите са регионалним тензијама и како их смањујете. То је узајамни циклус – јачање демократских институција унапређује европску перспективу и умањује било какав облик безбедносних проблема. У супротном, уколико постоји назадовање европске перспективе, може се видети повећање безбедносних тензија у региону“, порука је Вилсона званичницима Србије и региона.

„Исто се може догодити и у случају преиспитивања неких демократских принципа или слободе медија - то може бити изазов за европску перспективу“, додао је.

„Наш је циљ да радимо са нашим партнерима овде, да им помогнемо да тај циклус иде напред. Да се ојачају тежње Србије да се помогне у изградњи њене економије и демократских институција и да се временом изгради нешто за шта се надам да ће бити право партнерство и савез са САД јер имамо много заједничких интереса“, рекао је Вилсон.

Процес пријема Црне Горе је спор, али не и упитан

Вилсон је рекао и да је Црна Гора донела јасну одлуку да се стратешки позиционира у трансатланску заједницу прикључивањем НАТО и кретањем ка чланству у ЕУ.

„То је изванредан развој који засита заслужује да буде поздрављен и награђен. Тренутно смо у процесу ратификације, да проширимо НАТО и укључимо Црну Гору. То питање је пред америчким Сенатом и у њему постоји велика подршка за примање Црне Горе“.

„Реалност о томе како функсионишу политички процеси јесте да постоје процедуре у нашем Сенату који је споро тело које сада има огроман број приоритета с обзиром да САД пролази кроз историјску транзицију, попут здравственог осигурања или реформи пореског система. Дакле, ово питање је пред Сенатом и ја сам уверен да ће оно бити потврђено и ратификовано. Можда ће потрајати, али ово није велико геополитичко питање које захтева дебате, то је релативно једноставно питање комплексних процедура, времена и приоритета“.

САД не доводе у питање обавезе према НАТО, али савезници морају да уложе веће напоре

Говорећи о будућности односа САД и НАТО, Вилсон је рекао да председник Трамп јесте користио веома оштре речи, али није рекао да се повлачи из те Алијансе нити од безбедносних обавеза које САД имају према својим савезницима.

„То је човек који жели да види јачање савезништва. Дакле, оно што се тренутно догађа није довођење у питање обавеза Америке према савезницима, али, ако искрено говоримо на ту тему, уколико наши савезници имају безбедносне проблеме, зашто онда нису више посвећени инвестирању у своју одбрану? Дакле, видећете напоре од стране нове администрације да се савезници ојачају, али и да уложе сопствене напоре инвестирајући више у своје безбедносне обавезе, да раде више на сарадњи у борби против тероризма и размени безбедносних података, да ураде више како би своје границе ставили под контролу“, рекао је Вилсон.

„Дакле, изјаве Доналда Трампа о НАТО, заправо су изазов за савезнике да искораче и да нека питања схвате озбиљније. Мислим да је то искрен разговор какав би требало да имамо са нашим савезницима“, истакао је извршни потпредседник Атлантског савета САД.

(Радио Слободна Европа)