Ista spoljna politika SAD prema Balkanu

„Nema sumnje da će administracija američkog predsednika Donalda Trampa doneti izvesne promene u spoljnoj politici, ali ipak postoji temeljan kontinuitet kada je u pitanju Zapadni Balkan“, rekao je izvršni potpredsednik Atlantskog saveta SAD, Dejmon Vilson na pitanje RSE ima li osnova za spekulacije o mogućnosti promene američke politike prema samoproglašenom Kosovu.

Bosna i Hercegovina 01.02.2017 | 15:24 „Mislim da ćete videti kontinuitet podrške SAD konstruktivnim razgovorima Beograda i Prištine u cilju unapređenja procesa pomirenja. Mislim da nećete videti nikakva dvoumljenja u pogledu američke istrajnosti u posvećenosti bezbednosti i stabilnosti na Kosovu“, rekao je Vilson.

„Povremeno čujemo spekulacije i preterivanja da će biti fundamentalnog zaokreta američke politike prema Kosovu. To nije u 'knjigama i kartama' i nije od pomoći spekulisati na taj način. Mislim da je važno za lidere da se posvete procesu koji je u toku i koji predvodi EU, a mi se radujemo da nastavimo sa snažnom podrškom tom procesu“.

Na pitanje RSE o balansiranju Srbije između Rusije i Zapada, Vilson koji boravi u Beogradu gde se sastao sa više državnih zvaničnika, rekao je da je „prirodno za jednu zemlju da neguje odnose sa svima“, navodeći da je očigledno reč o državi koja ima „duboke istorijske veze sa SAD, mnogim evropskim zemljama, ali i sa Rusijom“.

On je ipak naveo da je angažman SAD i Rusije neretko veoma različit:

„Na kraju, krajeva, ukoliko želite stabilnu, bezbednu i prosperitetnu Srbiju, treba stvarati demokratske instutucije, raditi na ekonomiji, stvarati okruženje u koje će investitori iz SAD želeti da se uključe. Mislim da je to recept za dugoročni rast i stabilnost regiona. To ne znači isključivanje povezanosti sa Rusijom, ali mislim da se način na koji se angažuju SAD i naš privatni sektor, često fundamentalno razlikuju od Rusije“.

Vilson je poručio i da „Vašington trenutno ima mnogo prioriteta, ali da veruju da je važno da budu ’ispred situacije’ i ponude ideje za održivo angažovanje SAD i osnaživanje regiona, naročito dok se nova američka administracija još ’hvata u koštac’ sa nekim pitanjima“.

Vilson je izajvio da je, u tom smislu, cilj posete jačanje bilateralnih odonosa Srbije i SAD, kao sastavnog dela američkog angažmana širom balkanskog regiona.

„Ovde smo sa ciljem da iskažemo posvećenost Zapadnom Balkanu i Srbiji i njenom procesu približavanja EU kao demokratskog, stabilnog i naprednog društva“, rekao je Vilson.

Vilson je izjavio i da mu je bilo zadovoljstvo da čuje šta su prioriteti i kakve su vizije budućnosti zvaničnika Srbije, naročito u trenutku u kome i sama Amerika prolazi kroz tranziciju.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je u sredu razgovarao sa delegacijom koju Vilson predvodi u okviru njihove studijske posete regionu, ukazao je na „političko-bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu“ i „istakao čvrsto opredeljenje Vlade Srbije da svojim radom doprinosi regionalnoj stabilnosti i razvoju“, saopšteno je iz Vlade Srbije.

„Ovo je istorijski trenutak u svetu i postoji zabrinutost i u pogledu regiona i Evropske unije kao celine i čak o tome gde će se u tom procesu SAD naći“, poručio je Vilson.

„Mnogo je pitanja koja se naziru i ono što je realnost je da jačanje evropske perspektive zavisi od toga kako se snalazite sa regionalnim tenzijama i kako ih smanjujete. To je uzajamni ciklus – jačanje demokratskih institucija unapređuje evropsku perspektivu i umanjuje bilo kakav oblik bezbednosnih problema. U suprotnom, ukoliko postoji nazadovanje evropske perspektive, može se videti povećanje bezbednosnih tenzija u regionu“, poruka je Vilsona zvaničnicima Srbije i regiona.

„Isto se može dogoditi i u slučaju preispitivanja nekih demokratskih principa ili slobode medija - to može biti izazov za evropsku perspektivu“, dodao je.

„Naš je cilj da radimo sa našim partnerima ovde, da im pomognemo da taj ciklus ide napred. Da se ojačaju težnje Srbije da se pomogne u izgradnji njene ekonomije i demokratskih institucija i da se vremenom izgradi nešto za šta se nadam da će biti pravo partnerstvo i savez sa SAD jer imamo mnogo zajedničkih interesa“, rekao je Vilson.

Proces prijema Crne Gore je spor, ali ne i upitan

Vilson je rekao i da je Crna Gora donela jasnu odluku da se strateški pozicionira u transatlansku zajednicu priključivanjem NATO i kretanjem ka članstvu u EU.

„To je izvanredan razvoj koji zasita zaslužuje da bude pozdravljen i nagrađen. Trenutno smo u procesu ratifikacije, da proširimo NATO i uključimo Crnu Goru. To pitanje je pred američkim Senatom i u njemu postoji velika podrška za primanje Crne Gore“.

„Realnost o tome kako funksionišu politički procesi jeste da postoje procedure u našem Senatu koji je sporo telo koje sada ima ogroman broj prioriteta s obzirom da SAD prolazi kroz istorijsku tranziciju, poput zdravstvenog osiguranja ili reformi poreskog sistema. Dakle, ovo pitanje je pred Senatom i ja sam uveren da će ono biti potvrđeno i ratifikovano. Možda će potrajati, ali ovo nije veliko geopolitičko pitanje koje zahteva debate, to je relativno jednostavno pitanje kompleksnih procedura, vremena i prioriteta“.

SAD ne dovode u pitanje obaveze prema NATO, ali saveznici moraju da ulože veće napore

Govoreći o budućnosti odnosa SAD i NATO, Vilson je rekao da predsednik Tramp jeste koristio veoma oštre reči, ali nije rekao da se povlači iz te Alijanse niti od bezbednosnih obaveza koje SAD imaju prema svojim saveznicima.

„To je čovek koji želi da vidi jačanje savezništva. Dakle, ono što se trenutno događa nije dovođenje u pitanje obaveza Amerike prema saveznicima, ali, ako iskreno govorimo na tu temu, ukoliko naši saveznici imaju bezbednosne probleme, zašto onda nisu više posvećeni investiranju u svoju odbranu? Dakle, videćete napore od strane nove administracije da se saveznici ojačaju, ali i da ulože sopstvene napore investirajući više u svoje bezbednosne obaveze, da rade više na saradnji u borbi protiv terorizma i razmeni bezbednosnih podataka, da urade više kako bi svoje granice stavili pod kontrolu“, rekao je Vilson.

„Dakle, izjave Donalda Trampa o NATO, zapravo su izazov za saveznike da iskorače i da neka pitanja shvate ozbiljnije. Mislim da je to iskren razgovor kakav bi trebalo da imamo sa našim saveznicima“, istakao je izvršni potpredsednik Atlantskog saveta SAD.

(Radio Slobodna Evropa)