Парализа економије: Буџети у дефициту, инвестиција нема...

Економија у БиХ је паралисана - банке имају вишак новца које неће да инвестирају, штедња грађана се повећава, а ентитетски буџети су у дефициту.

Босна и Херцеговина 31.01.2017 | 19:22 Иако им је Централна банка увела камате на новац изнад обавезних резерви, банкама је и даље ризично да инвестирају у привреду и грађане у БиХ, па тај новац чувају код монетарних власти.
 
Економиста Марко Ђого оцјењује да се банкари нису „стисли“ већ да једноставно немају коме да дају кредите.

"Наши привредници и становништво су презадужени. Ако се неко појави са доборим пројектом, то обично буде захтев од 10-15 милиона КМ, а имају промет од милион КМ. Немамо великих фирми које би испратиле те пројекте. Не може се све свести на десет компанија", каже Ђого.

Истиче да је то посљедица лоше приватизације и недостатка тржишне економије.

"Ми смо у зачараном кругу сиромаштва већ годинама, из којег никако да се ишчупамо. Прије неколико година Влада је имала пројекат куповине фирми у стечају. Имали су новац, али не и менаџере да покрену ту производњу", објашњава Ђого.

Сматра да Влада Републике Српске у овом тренутку може да привредницима олакша пословање тако што ће им смањити оптерећење на рад.

"Једино тако могу да прошире или покрену нову производњу, да узму нове кредите и да запосле људи. Новозапослени ће да узму кредите код банака и тако ће се покренути нови циклус развоја", предлаже овај економиста.

Осим тога, како каже, потребно је парафискалне намете свијести на минимум или их све укинути, те јавне набавке учинити транспарентнијим.

"Привреднике оптерећује то што се мора бити добар с неким или подмитити некога да би се победило на тендеру", наводи Ђого.

Када бисмо, како истиче, откочили неке проблеме, кренуло би боље.

"Имамо ми ресурсе, не само људске, већ и материјалане - шуме, руде, земљиште, воде. Све би се то могло ставити у функцију. Нажалост, не видим никог на политичкој сцени да каже да је ово бесмислено и да треба мијењати ствари", закључује Ђого.

Портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић подсјећа да је неликвидност привреде већ годинама највећи проблем. По оцјени привредника, банке, како каже, нису заинтересоване да дугорочно помогну нашој економији. Оне само траже начин да што брже остваре поврат и однесу добит.

"Један од позитивних ствари јесте мултилатерална компензација, за коју смо се борили годинама. Међутим, и даље је велики дио новца заробљен", додаје Благојевић.

Укупни депозити у банкама на крају деветог мјесеца 2016. били су 17,2 милијарде марака и расли су готово девет одсто од почетка године. Грађани у банкама чувају око 10,3 милијарди марака. Истовремено, кредитни пласмани су били око 17 милијарди марака и готово да нису расли од почетка године.

Да банке не знају шта ће са новцем показује и то да су камате на штедњу стално у паду.

Плата годинама иста

Босна и Херцеговина има стопу од 27,5 одсто регистроване незапослености, док се запосленост не повећава.

Просјечна плата се не мијења већ годинама и износи око 800 марака, а за пензионере ће бити успјех ако им власт одобри двије марке већу пензију.

Сваког мјесеца владе Републике Српске и Федерације БиХ задужују се код банака како би подмирили основна буџетска издвајања.

(ЕуроБлиц)