Бијег код комшија - спас за оптужене
Оптужени у случајевима ратних злочина неријетко бјеже из БиХ након подизања и потврђивања оптужнице због чега значајан број суђења није приведен крају.
Босна и Херцеговина 31.01.2017 | 18:09
Један од свјежијих примјера је случај за злочине над Србима у логору Дретељ код Чапљине. Суђење у том предмету је увелико у току, али правосуђу нису доступни оптужени Мирослав Хрстић који је из БиХ побјегао у Македонију и Миљенко Ноголица чије је уточиште постала Хрватска.
У бијегу је и осумњичени Миле Вего, бивши ХОС-овац и конобар из Чапљине, који се налази у Аустрији. Хрстић и Ноголица ухапшени су у фебруару 2016. године по налогу Тужилаштва БиХ, али су пуштени да се бране са слободе уз мјере забране. То су, међутим, искористили за бијег из БиХ и питање је да ли ће их икада стићи рука правде.
Оптужени за ратни злочин на подручју Мостара Тадија Шуњић побјегао је из БиХ прије двије године такође у Хрватску. Тужилаштво Херцеговачко-неретванског кантона терети га да је као припадник ХВО-а током рата убио једну особу бошњачке националности. Њему није одређен притвор, али је био обавезан да се јавља у полицијску станицу. То га није спријечило да измакне правосуђу.
Из БиХ је 2015. године у Хрватску побјегао и Недељко Матић, који је оптужен за ратни злочин почињен у Љубушком. Он је ухапшен у јуну те године, али му Суд БиХ није одредио притвор, што му је отворило прилику за бијег. Тужилаштво БиХ га терети да је затвору у Љубушком мучио, премлаћивао и пљачкао затворене особе бошњачке националности. Истрагу у том предмету започео је Хашки трибунал, а затим је тај предмет прослијеђен Тужилаштву БиХ.
У бијегу су и оптужени за ратне злочине почињене над српским цивилима у Оџаку и Броду Анте Голубовић и Јурица Божић, а налазе се у Хрватској. Тужилаштво БиХ је против њих подигло оптужницу у децембру 2014. године. Оптужени су да су као припадници Војне полиције ХВО-а у Оџачкој бригади у периоду између маја и новембра 1992. године нечовјечно поступали према цивилима српске националности.
Када бјегунци буду лоцирани, ако су за то испуњени услови, у правилу се тражи њихово изручење у БиХ. БиХ је закључила билатералне уговоре о изручењу с већином земаља у региону, али већ годинама постоји проблем са Хрватском која системски блокира процесуирање Хрвата за злочине у БиХ. Рјешење се не назире ни након што је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц у неколико наврата упозорио Хрватску да мора да сарађује са БиХ.
Адвокат Милан Романић каже да је проблем вишеслојан и да би требало мијењати прописе.
"Неки оптужени буду привремено у притвору, затим излазе на слободу, а суђење траје и по неколико година. Граница је порозна и бијег тиме постаје још лакши. Дешава се да пред крај суђења оптужени побјегне. У случајевима уласка у траг бјегунцима често не помажу ни склопљени међудржавни споразуми. БиХ би зато требало да обавијести европске институције о томе како се понаша Хрватска. Парадокс је да је сарадња драстично погоршана откад је Хрватска примљена у ЕУ", рекао је Романић.
Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић до закључења овог броја "Гласа Српске" није одговорио на питања у вези са овим проблемом.
Делимустафић
Преко границе бјеже и они које правосуђе процесуира за друга најтежа кривична дјела.
Међу посљедњима је то учинио Алија Делимустафић, оптужени за организовани криминал, који је побјегао у Хрватску као и његов саучесник Јусо Шкријељ гдје су поново ухапшени.
Делимустафић је довођен и у везу са ратним злочинима, а наводно је прије бијега испитан у вези са злочином над војницима ЈНА у случају "Велики парк". Недуго послије тога подигнуте су прве оптужнице за злочин у Великом парку у Сарајеву.
(Глас Српске)
Коментари / 0
Оставите коментар