Страх од санкција и поглед у Бакира Изетбеговица

“Одлука о санкцијама није тек тако донесена и процес одлучивања је био озбиљан. Одлука да буду уведене санкције против некога и одлука да те санкције буду уклоњене захтијева дуге законске и техничке процесе”, изјавила је Морин Кормак за “Глас Српске”.

Република Српска 30.01.2017 | 21:12 Она је тиме указала на дуготрајност Додиковог становања на “црној листи” САД-а и тако демантовала тврдње режима и самог Додика о врло брзом силаску са листе.

Додатно је, изван сваке разумне сумње, онерасположила режим изјавом да САД неће мијењати своју политику према БиХ и након промјене администрације.

2. Да је то тако, свједочи и један мали детаљ: У Банке БиХ стигло је обавјештење из САД-а да се Додик налази на “црној листи”, што му, по аутоматизму, онемогућава финансијско пословање у банкама.

Све банке које нешто значе и у БиХ и у Србији и у цијелом свијету, особама које се налазе на листи “ОФАЦ” (Канцеларија за контролу имовине странаца која је у склопу Министарства трезора САД), на којој је и Додик, не дозвољавају да имају отворене рачуне нити да послују преко тих банака.

Све банке у БиХ, које у својим актима имају одлуку везану за ОФАЦ - листу, или то имају њихове матичне банке, одмах ће по добијању обавјештења ускратити Додику сваку врсту финансијских трансакција путем његових рачуна у тим банкама. Чак и примање плате.

3. Снаћи ће се Додик и без плате, али проблеми због “црне листе” су почели да се развијају и неће их спријечити бледуњаво, бескрвно, дрхтуреће саопштење након сједнице Извршног комитета СНСД-а.

"Извршни комитет СНСД-а пружа пуну подршку предсједнику Милораду Додику у борби за интересе Републике Српске и заштиту њених уставних позиција дефинисаних Дејтонским мировним споразумом, а санкције проистекле из те борбе сматра непримјереним, штетним и неприхватљивим", истиче се у саопштењу Извршног комитета СНСД-а.

И то је све што је речено о санкцијама САД-а Милораду Додику, уведеним 17.1.2017. године.

Извршном комитету требало је двије седмице да пружи подршку Додику, што баш и не иде у прилог њиховом лидеру.

4. Уочљиво је у саопштењу Извршног комитета да се САД, које су Додика ставиле на “црну листу”, уопште не помињу, што свједочи да се врх СНСД-а уплашио даљег отвореног судара са том земљом. С разлогом.

5. Уочљиво је и да ИК СНСД-а није поменуо ни ријечју одустајање од “Декларације о слободној и самосталној Републици Српској”, коју је усвојио Сабор те странке 25.4.2015. године, а која је, између осталог, значајан сегмент у сукобу Додикове странке са западом.

Свједочи то и писмо Министарства спољних послова Велике Британије Додику, написано 20.1.2017., у којем се, између осталог, наводи: “Заједно са нашим партнерима за имплементацију мира, ми озбиљно схватамо Ваше понављање јавних изјава, као и ставове СНСД-а у којима се пријети будућим референдумом о отцјепљењу.”

ИК СНСД није се ни словом осврнуо на писмо владе Велике Британије у којем је Додик окарактерисан као лажов, особа која изазива акције дестабилизације региона и покушава диверзије социо-економских реформи.

ИК СНСД су се правили “Енглези” у вези са Британским писмом, иако је оно врло оштро интонирано и указује на одлучност запада да СНСД треба јавно да се одрекне поменуте декларације.

6. Уколико то СНСД не учини, уопште не треба искључити могућност проширења санкција Додику на европски континент - сектор запад, али и усељење нових лица из те странке у кварт “црних листа” запада.

Неће то спријечити анемичност, дрхтурење и изненађујуће видљив изостанак бахатости, ароганције и насилништва из саопштења ИК СНСД.

Највидљивији је изостанак ИQ на ИК.

7. “Извршни комитет Савеза независних социјалдемократа данас је изразио пуну подршку провођењу договора који су постигла руководства СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, а који се тиче парламентарне процедуре која би омогућила одлазак страних судија из Уставног суда БиХ”, саопштено је.

ХДЗ БиХ отворено заступа нестанак Републике Српске; учинио је то и потпредсједник Републике Српске Јосип Јерковић, уједно функционер Хрватског народног сабора, јасно износећи највлажније снове о трећем ентитету у чији би састав, како је истакао, ушли “већи дио Посавине и дијелови Републике Српске”.

ХДЗ БиХ никада није ни крио да желе трећи ентитет, који би растурио Републику Српску, па је коалирање СНСД-а са њима по било ком основу прећутан пристанак на такав расплет.

СНСД се никада није до краја децидно дистанцирао од таквих тежњи ХДЗ-а БиХ, већ упорно, годинама инсистира на њиховом “праву” на трећи ентитет. Не праву Хрвата, већ праву ХДЗ-а БиХ.

Јерковићева изјава само је дјелић Човићевог поигравања са Додиком, који нема куд и мора пристајати и на понижења нижерангираних чланова ХДЗ-а БиХ, како би оставио лажан утисак у јавности о томе да је и даље итекако у игри, упркос санкцијама САД-а.

8. "Почашћен сам  повјерењем које ми указује предсједник Изетбеговић, дајући ми овлашћење да сам одлучим о једном овако деликатном питању.

Сматрам да ниједна особа не смије имати ексклузивно право да одлучује о овом питању. Разумно би било да коначну одлуку о покретању поступка донесе једна група састављена од људи из јавног и политичког живота.

Ја им стојим на располагању ради објашњења како ствари правно стоје", казао је за Н1 Сакиб Софтић, агент БиХ пред Међународним судом правде у Хагу (по тужби БиХ против Србије и црне Горе).

Изетбеговић је недавно рекао да Софтић има сву његову подршку када је у питању ревизија тужбе БиХ против Србије, за шта истиче рок половином фебруара.

Изетбеговић је казао да агент пред Судом Сакиб Софтић ради све вријеме уз његову подршку, те да „мисли да ће бити покренута нова тужба, али да не може о томе говорити“.

Софтић је избјегао одговор на питање да ли има пуномоћ за заступање БиХ по овом питању. (Н1)

Софтић једини (можда) има право/могућност да поднесе ревизију тужбе (Младен Иванић тврди да нема и да је о томе обавијестио Суд), али очигледно је да не жели да на себе преузме одговорност за, изван сваке разумне сумње, несагледиве политичке последице које би такав чин произвео.

Очигледно је и да је разумио да Изетбеговић жели да га жртвује за сопствене циљеве, а он се извуче од одговорности за радикализацију ситуације.

Зато је “лоптицу” пребацио у Изетбеговићево двориште, који се сада нашао у веома деликатној ситуацији: Са ким да се консултује о томе да ли покренути ревизију или не?!

Уколико сам донесе ту одлуку и на неки начин присили Софтића на подношење ревизије, Изетбеговић ризикује да буде оптужен за приватизацију БиХ и свјесно изазивање тешке кризе унутар земље и региона.

Не иде му у прилог ни да такву одлуку донесе заједно са бошњачком политичком елитом, нити са странкама из Федерације БиХ, јер би то значило отворену конфонтацију једног ентитета против другог.

Ако се има у виду да је Драган Човић (засад) одбацио могућност подршке ревизији, Изетбеговић се, након Софтићевог елегантног измицања од преузимања пуне одговорности нашао у потпуно дефанзивном положају по питању ревизије.

Како ће Изетбеговић реаговати на Софтићев “смеч”, рано је процијенити, а прве реакције из врха СДА говоре да ће јавно затражити подношење ревизије.

Уколико прве реакције буду и коначне одлуке, Изетбеговић на себе преузима терет кризе у региону коју тешко, или никако не може изнијети.

Никаква је то утјеха спрам проблема које ће произвести и ескалације радикализма што ће услиједити.

9. Изетбеговић је највећа нада Додиковог режима, који јавну сферу запљускује његовим непостојећим иницијативама/апелацијама и постојећим/оштрим реакцијама на њих.

Изетбеговић није поднио апелацију Уставном суду о укидању имена Републике Српске, није је ни најавио, али режимски медији пљуште о “ударима на Републику Српску” и реакцијама на апелацију која не постоји.

Потпуне, голе лажи које показују да нема никакве политике, никакве јасне платформе, ничега конкретног, већ се све заснива на неистини и жељи да се етноси што снажније радикализују и конфронтирају.

Не постоји реалан политички живот; режим свјесно наставља да намеће лажни амбијент и тјера да се “политика” одвија у њему, по принципу велике лабораторије и тестирања издржљивости “бијелих мишева” на екстремне вербалне “бојне отрове”.

Слична ситуација је и са измишљеном “Листом од седам НВО које су у директној вези са ИСИС, а имају канцеларије у БиХ”, о којој режимски медији брује, иако је доказано да тих Седам НВО не постоји у БиХ.

Сизифов посао је тврдити супротно, јер режим не посустаје у сипању измишљотина у толико великој мјери да их је, једноставно, немогуће демантовати.

Лаж се свјесно намеће као једина “истина” и очигледна је жеља режима да се изазову физички инциденти. Само тежња ка изазивању сукоба може бити генерисана свакодневним измишљотинама, срачунатим на продубљивање мржње међу народима.

Режиму је само то и остало - нада у Изетбеговића и физички сукоб. А то је већ очај.

Извор: слободанвасковиц.блогспот.ба