Покушај убиства - руска порука

Бивши црногорски премијер Мило Ђукановић дао је први велики интервју након парламентарних избора у Црној Гори.

Регион 29.01.2017 | 21:50 Ђукановић у интервјуу за хрватски "Јутарњи лист" говори о покушају терористичког напада, политичком стању Црне Горе, утицају Русије, Србије, стабилности Балкана и властитим плановима након повлачења из извршне власти. Преносимо дијелове тог интервјуа.

Покушај дестабилизације

Да ли се у Црној Гори 16. октобра прошле године догодио покушај државног удара?

"Ако гледамо строго правно, специјални тужилац то је дијело квалификовао је као стварање криминалне организације с намјером тероризма у покушају. Политички гледано, то је био покушај преузимања власти противно демократској вољи црногорских грађана. Циљ те операције био је да се промијени стратешки курс којим се Црна Гора кретала посљедњих двадесет година. Дакле, то је био посљедњи покушај да се осујети улазак Црне Горе у НАТО, а вјерујем и њена европска интеграција."

Јесу ли тачне информације да је крајњи циљ било и ваше убиство?

"Не бих рекао да је то био крајњи циљ, већ само средство остварења циља о којем сам говорио - дестабилизације и промјене стратешког усмјерења државе. Дакле, мета није био Мило Ђукановић као особа, већ као легитимни премијер и заговорник политике евроатлантских интеграција. Осим тога, вјерујем да је циљ био послати и поруку на још двије адресе."

Које?

"Прва је порука била упућена регији - односно државама које су попут Црне Горе у различитим фазама процеса интеграције у западне структуре - а порука је да ниједна од њих такве одлуке не може доносити искључиво темељем властитих националних интереса. Друга порука била је адресирана на НАТО савез и Европску унију, и то да се у будућности неће моћи ширити на подручју Балкана без сугласности треће стране - Русије."

Ипак, без обзира на локалне специфичности тешко се отети утиску како су догађаји у Црној Гори тек изданак јачања политичке нестабилности у цијелој регији, од БиХ до Македоније?

"У праву сте. Рекао бих да се Црна Гора тек нашла на правом мјесту у криво вријеме. Ми смо тамо гдје смо се још давно опредјелили да желимо бити. Но, дошли смо ту очито у лошем тренутку. Кад то кажем онда подразумјевам чињеницу да се НАТО и у прошлости ширио уз негодовање Русије, али уз битно блажу реакцију. Нама се догодило да у НАТО улазимо у околностима никад напетијих односа истока и запада, барем у задњих тридесет година. Та чињеница сада Балкан дефинише као ново потенцијално жариште тих напетости, што може имати катастрофалне посљедице по регију, посебно с обзиром на то да је више држава етнички нестабилно, а њихова некоћ јасна европска перспектива посљедњих је година постала поприлично магловита."

Опасна ситуација

Сматрате да је Европа окренула леђа западном Балкану?

"Не бих ишао тако далеко, но евидентно је да ситуација овдје иде нагоре. Кад се мало вратимо у прошлост, мислим да ћемо лако закључити како је Дејтон био својеврсна прекретница за регију, након чега смо имали цијелу деценију узлазних међудржавних односа и увелико усаглашеног погледа у будућност.

То је важан нови квалитет који не смијете занемарити. Након Дејтона заједничка будућност за све државе регије постала је интеграција у ЕУ, а за све осим Србије - гдје постоји разумљива траума грађана - и чланство у НАТО савезу. Нажалост, то смо вријеме јалово потрошили.

Неки остаци предејтонских криза нису елиминисани, настали су неки нови - попут блокаде интеграцијског пута Македоније. И сад перспектива цијеле регије изгледа знатно лошије, а јављају се и неке алтернативне идеје - углавном већ виђене и доказано лажне. Но, то је опасна ситуација, видите да се буди и предејтонска политичка реторика, а то не буди лијепа сјећања.

Не мислим да је међународна заједница највећи кривац за то протраћено вријеме, већ ми који ту живимо. Али, и међународна заједница има дио одговорности и морала би наћи начин да опет помогне регији да јасно уочи своју догледну европску и евроатлантску перспективу и да је непоколебљиво слиједи."

Извор: Јутарњи лист