Грандић: "Сјећање на будућност"
У оквиру обиљежавања имена и дјела првог ерхиепископа и просвјетитеља Светог Саве, у изложбеном салону србачког Дома културе отворена је прва изложба фотографија „Црква Петрова и Ђурђеви Ступови“ аутора др Александра – Саше Грандића под симболичним називом „Сјећање на будућност“.
Република Српска 29.01.2017 | 15:14
Мијатовић додаје да умјетник у томе успијева узимајући управо у фокус најстарији православни храм на Балкану – Цркву Апостола Петра и Павла (Петрову цркву) и најстарији манастир Српске православне цркве – Ђурдјеве ступове, чиме се на посебан начин односи према хришћанској традицији, настојећи да и у ово наше вријеме инкорпорира живо ткиво јеванђеоске истине и поруке.
Према писаним историјским изворима који су остали сачувани до данас, Црква Петрова се „усред српске земље“ помиње у повељи византијског цара Василија ИИ званог „Бугароубица“ из 1020. године, што на свој начин свједочи о старини ове светиње.
„Треба знати да је Црква Петрова изузетан споменик, гдје су Немањићи примили хришћанство. На једној од фотографија имате крстионицу гдје је крштен Растко Немањић. По томе је хришћански споменик културе, који не припада ни православљу, ни католичанству – припада хришћанству.
И то је оно што је најважније, нагласио је Грандић. А када се Павле као прогонитељ хршћана преобрази, подиже другу цркву, ону која ће 1453. године својим падом да означи пад Римског царства, а то је Византијска црква, заправо цариградска црква - Цариградска патријаршија одакле је све почело“, рекао је Александар Саша Грандић.
И зато није тачно, како су то поједини историчари и политичари тврдили, као што је то у својој докторској дисертацији л864. Анте Старчевиић нагласио да су Немањићи католици. Не, они су Срби, православци, хришћани и све што су урадили урадили су у славу Божју и славу своме народу. И управо први манастир који граде Ђурђеви ступови то потврђује, додаје Грандић.
Говорећи о животу монашком братства, Грандић фотографије укршта са његовим поетским, али и научним бићем, јер је као писац у својим књигама подарио низ докумената о живој, крајње хришћанској мисли и као научник помогао да лакше сагледамо књижевни опус Григорија Божовића и Андјелка М. Крстића, на којима је магистрирао и докторирао на бањалучком Универзитету.
Изложбу фотографија овог књижевника и историчара организовао је Центар за културу и спорт из Српца, а посјетиоци ће моћи да је разгледају сваког дана.
БН телевизија (С.К.)
Коментари / 0
Оставите коментар