Запошљавање у Њемачкој, опрезно!

Њемачка је за велики број грађана БиХ и Западног Балкана “обећана земља”. Иако је приступ њемачком тржишту рада олакшан, заинтересовани морају бити опрезни преко кога се запошљавају у Њемачкој.

Босна и Херцеговина 28.01.2017 | 10:32 Већина избјеглица које са Блиског истока долазе у Европу се надају да ће стићи у Њемачку. За већину њих је то "обећана земља".

Прије свега јер им се тамо већ налази неко од чланова породице или родбине. Њемачка није "обећана земља" само за избјеглице са Блиског истока.

Прије двије године је Њемачку захватио и талас миграната за Западног Балкана. Сви они су због тешке економске ситуације у земљи одакле долазе и будућности без перспективе, боље сутра потражили у Њемачкој. Међутим, шансе за добијање азила су минималне.

Откако је шест земаља Западног Балкана у Њемачкој окарактерисано као "земље сигурног поријекла", смањио се број захтјева за азил, али повећао број захтјева за посао.

Од почетка ове године је из шест земаља Западног Балкана: Албаније, БиХ, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, преко Завода за запошљавање запослено више од 3.300 радника.

Законски услови за приступ њемачком тржишту рада за држављане БиХ су поједностављени, а од почетка 2016. године запослењу у Њемачкој се могу надати, не само они чија су занимања на листи дефицитарних, него и сви они који пронађу послодавца спремног да их запосли.

Најтраженије је медицинско особље
 
Едис Башић, стручни сарадник за управљање пројектима и посредник у запошљавању медицинских сестара и техничара у СР Њемачкој из Агенције за рад и запошљавање БиХ каже да је заинтересованост грађана БиХ, посебно младих, за рад у Њемачкој веома велика.

Само прошле године је из БиХ у СР Њемачку отишло више од 800 медицинских сестара и техничара.

"То су већином млади људи који су завршили средњу школи прије годину или двије и који углавном немају никаквог радног искуства тако да не знају шта их чека. Многи од њих само чекају да оду и мисле да ће се све ријешити", изјавио је Башић за Дојче Веле.

Но, иако примања нису велика, већина је задовољна. Посебно ако је ријеч о неком ко је у Босни и Херцеговини био неколико година без посла и ако сада мјесечно зарађује 1.300 евра.

Наиме, просјечна бруто плата његоватеља у Њемачкој је 1.900 евра, што је у коначници, ако се ради о особи која сама живи у Њемачкој, након плаћеног пореза, здравственог осигурања и сл. нето зарада 1.300 евра.

"БиХ, али и остале земље Западног Балкана имају тијесну сарадњу када је ријеч о запошљавању радне снаге", изјавила је за Дојче Веле Кеа Декер, шефица Одјељења за међународну сарадњу у Централној канцеларији за посредовање у међународном и стручном запошљавању у њемачком Заводу за запошљавање.

"Оно на шта се тренутно ставља акценат је информисање грађана цјелокупног региона како се из региона може доћи у Њемачку и радити у оквиру тзв. радне миграције", каже Декерова и додаје: "У посљедње двије године је изражена потреба за медицинским особљем и на том пољу СР Њемачка тијесно сарађује са БиХ. Од ове године се појавила већа потреба за радницима из области мехатронике, електротехнике, обраде метала, дакле класични занатски послови."

Обратите пажњу на посреднике у запошљавању
 
Иако СР Њемачкој недостаје медицинског особља, приликом подношења захтјева се ипак морају поштовати критеријуми које је одредила њемачка страна.

На првом мјесту је диплома јавне установе о завршеној средњој медицинској школи општег смјера или смјера за педијатријског техничара, знање њемачког језика на минимум Б1 нивоу, те шест мјесеци рада у струци након дипломирања.

Свако друго посредовање на овим пословима за СР Њемачку неће моћи резултирати запослењем.

Исто тако похађање и завршавање одређених курсева или обука које организирају приватне установе или неке друге институције ван редовног образовног система неће моћи резултирати запошљавањем грађана у СР Њемачкој на пословима његоватеља.

Агенција за рад и запошљавање БиХ упозорила је грађане БиХ да су се у посљедње вријеме појавили посредници у запошљавању који обећавају грађанима запослење у СР Њемачкој на пословима његоватеља и у неким другим занимањима и који наплаћују услуге посредовања од грађана.

Посредовање у запошљавању грађана БиХ у СР Њемачкој преко Агенције за запошљавање је бесплатно.

Виза се чека и до три мјесеца
 
За грађане БиХ који желе посао у Њемачкој, тренутно је највећи проблем термин у њемачкој Амбасади у Сарајеву гдје добијају визу.

Познато је да грађани Босне и Херцеговине, који посједују биометријски пасош, по правилу не требају визу за боравак у земљама ЕУ до 90 дана.

Ипак, за дуже боравке, чији разлози могу бити запошљавање, студирање или спајање породице, за грађане БиХ потребна је одговарајућа виза.

"Раније је била пракса да људи траже термин у амбасади тек када им јавим да је стигла сагласност из Њемачке. Тада су релативно брзо рјешавали питање визе јер су термин добијали за 10-15 дана. Сада ми долазе људи који тек предају документацију и кажу да већ имају термин у амбасади за 15 дана. На тај начин праве беспотребну гужву", каже Едис Башић.

Тренутно се на термин за визу у Амбасади СР Њемачке у Сарајеву чека близу три мјесеца.

Ко ће лијечити грађане БиХ?
 
Без обзира на све, велики број медицинског особља у БиХ, посебно младих, боље сутра тражи у Њемачкој не тражећи одговор на питање: Ко ће лијечити њихове родитеље и остале грађане?

"Мени се чини да о томе нико не размишља", каже Башић и додаје: "Ја свима кажем: па ко ће нас овдје лијечити? Шта ће бити с нама? Сва наша дјеца, ја их зовем дјеца, јер је већина рођена 1995, 1996 или 1997. године, уопште не размишљају о томе ко ће лијечити њиховог оца или мајку. Нико не размишља о томе да се ограничи одлазак стручне радне снаге. Колико ја знам у БиХ о томе нико не води рачуна."

За разлику од БиХ, Њемачка, којој је потребна радна снага из иностранства, ипак мисли и на тржите рада земаља Западног Балкана.

Кеа Декер, шефица Одјељења за међународну сарадњу у Централној канцеларији за посредовање у међународном и стручном запошљавању у њемачком Заводу за запошљавање каже да Њемачка обраћа пажњу и на тај проблем и да ова агенција не посредује у запошљавању радника из занимања која су дефицитарна у тим земљама.

Када је ријеч о најтраженијим занимањима у БиХ са високом стручном спремом (ВСС) то су: ИТ инжињер, софтвер инжињер, инжињер електротехнике, грађевински инжињер, дипломирани фармацеут, те доктор медицине-специјалист.

Са средњом стручном спремом (ССС) су: продавач и угоститељ, машиновођа, оператер за унос података, техничар за грађевинске материјале, техничар за сигурност саобраћаја. Велики дио ових занимања недостаје и СР Њемачкој.

Међутим, колико код њемачка страна обраћала пажњу да тржиште рада у БиХ и на Западном Балкану, не остави на цједилу, запошљавање радника се обавља и другим каналима. Постоје приватне агенције, али и родбина која већ живи и ради у Њемачкој.

Ипак, грађанима БиХ који су заинтересовани за запослење у Њемачкој савјетује се да се, прије потписивања било каквог уговора, детаљно информишу о условима запослења.

Такође, потребно се информисати и о подршци коју ће им њемачки послодавац пружити приликом признавања њихове дипломе у СР Њемачкој. То је један од услова за неограничену радну дозволу, продужетак боравишне дозволе и на крају спајање породице.

Извор: Н1/Дојче Веле
Фото: Алџазира