Свети Сава је отац српске нације

Србима би Свети Сава сваки дан требало да буде узданица и водиља, сагласни су били гости емисије “ИЗАЗОВИ” БН телевизије. Они су указали на проблем окретања леђа Светосављу. Тим, истакли су, окрећемо леђа и заштити идентитета, и писмености, и начину живота који нам је пренио Свети Сава.

Република Српска 27.01.2017 | 22:50 Свети Сава - рашки племић, светогорски монах, игуман манастира Студеница, просветитељ, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве.

Протонамјесник Миран Гавриловић је рекао да Свети Сава није празник кога се требамо сјетити само пар дана уочи 27. јануара. Свети Сава је отац нације, нагласио је Гавриловић.

„Свети отац Сава је личност којом се ми Срби можемо поносити између многих народа и цивилизација на свијету. Мало је народа на планети који се таквим личности могу похвалити“, рекао је протонамјесник Миран Гавриловић, старјешина храма Светих апостола Петра и Павла из Бијељине.

Данашње генерације се не угледају на Светог Саву и све рјеђе иду његовим стопама, истакао је вјероучитељ Велислав Мишура.

„Главни постулат Светога Саве је саборност и заједница чему је учио српски народ од свога почетка. Данас видимо да смо у ери индивидуализације, а то се најбоље осјети код дјеце.“

„Зате ли за анегдоту - када је Свети Сава наишао и видио да сељани на саонама воловским уносе свјетлост у кућу, па им је рекао `немојте то да радите`, а онда им отвори окно. Мени се чини да смо ми данас зазидали сва светосавска окна и да живимо у неслози, а кличемо Свети Саво ти помози“, рекао је у емисији „ИЗАЗОВИ“ БН телевизије Димитрије Ћеранић, доцент на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Заштита ћирилице – још један проблем у низу.

„Унеско се бави заштитом културних израза. БиХ је ратификовала ту конвенцију 2009. године. Да ли ми примјењујемо мјере на које имамо право, да рецимо, заштзитимо ћирилицу. А гдје ћете веће Светосавље него заштиту писма које нам је Свети Сава оставио у завјештање“, пита Ђорђе Мариловић, виши асистент на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Скренули смо са пута светосавља и када је писменост у питању, рекао је професор Ћеранић и додао да су у данашње вријеме школе за елиту све боље, а школе за остале све горе. То није оно за шта се Свети Сава залагао, већ је био за идеју једнакости и заједништва, подвукао је Ћеранић. Професор српског језика Милица Стојановић истакла је и да су дијелом и просветни радници заслужни за познавање, односно непознавање лика и дјела Светога Саве.

„Много више се тражи како ћемо и шта написати, како ћемо доставити рецимо, министарству, него оно што би требало да урадимо живом рјечју да научимо дјецу на часу и кажемо им на који начин да све то науче“, рекла је Стојановићева.

“Велика трагедија нашег образовања је та што смо из образовања избацили васпитање. Димензија васпитања наше дјеце је ту заказала”, додао је Мишура гостујући у емисији „ИЗАЗОВИ“ БН телевизије.

Данашње образовне установе су заказале и у образовању и у васпитању, нагласио је у професор Ћеранић и објаснио да за такво стање разлогне смије бити модернизација и сувремени начин живота.

„Наравно да се може бити сувремен, али се уз сувременост мора бити и универзалан. Када кажем `универзалан`, то значи – вјечно, трајно вриједан. Ми смо, чини ми се, отишли за идејом запада, а хисторијски случај запада је, како то неки филозофи кажу, очигледан доказ метастазиране сингуларности. Они су отишли у страшни индивидуализам који се разуздао до тих граница да је метастазирао.“

Лоше образовање резултат је негативне селекције на универзитетима. Долазили су подобни, а нису долазили знани, а таква селекција је и у институцијама, истакао је Ћеранић.

(БН телевизија)