Данас је школска слава - Савиндан
Верници и црква славе Светог Саву или Савиндан, посвећен утемељитељу српског православља Растку Немањићу, просветитељу и првом српском архиепископу, човеку који се својевољно одрекао земаљске власти и замонашио се.
Република Српска 27.01.2017 | 07:26
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.
Умро је 27. јануара 1236. године у Трнову у Бугарској и тај дан је црква установила као празник којим се обележава успомена на његов живот и дело.
Почеком 19. века спевана је позната Химна Светом Сави.
Многе занатлије у Србији сматрале су га својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.
У београдској општини Врачар, на месту где се верује да су по налогу Турчина Синан-паше 1594. године оскрнављене и спаљене светитељеве мошти, подигнут је храм посвећен Светом Сави у знак захвалности за све што је урадио за свој народ и цркву.
Растко Немањић, син великог српског жупана Стефана Немање, рођен је 1169. године.
Као младић је жудео за духовним животом и зато је одбегао у Свету Гору. И сам Стефан Немања је за њим дошао у Свету Гору, замонашио се и умро као монах Симеон.
Растко, који је узео монашко име Сава, издејствовао је код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први српски архиепископ.
Свети Сава и његов отац установили су манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по српској земљи.
Путовао је два пута на поклоњење светињама у Јерусалиму и Светој земљи.
Мирио је своју браћу, завађену око власти, мирио је Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску цркву, истовремено је стварао српску државу и културу.
Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добробит свих и зато су га поштовали и волели сви на Балкану.
Србима је дао хришћанску душу, која је опстала и после пропасти српске државе.
Умро је у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе на Богојављење, 12. јануара 1236. године.
Краљ Владислав пренео је његове мошти у манастир Милешеву, а Синан-паша их је оскрнавио и спалио на у Београду, 27. априла 1594. године.
Светог Саву празнују и сточари из разних крајева. Он се, попут светог Мрате и светог Аранђела, сматра вучјим пастиром.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова.
Стока се пред Савиндан није смела терати у шуму због страха од вукова, јер би то за њу било погубно, а тих дана се ништа није радило сечивом, па бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. Жене нису смеле ништа да боје у црвено да вуци не би клали стоку.
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, Свети Сава се у многим крајевима прославља веома свечано, после седмодневог поста.
Име Светог Саве носе многи топоними где год живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори.
Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори чувају топоними Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.
Свети Сава, школска слава