Интервју - Миленко Савовић: Људи су данас бијесни...!
Некадашњи кошаркаш Партизана, потом спортски директор Миленко Савовић у интервјуу "Недељнику" присетио се славних дана црно-белих, сарадњи са Кићановићем, Жељком Обрадовићем, дотакао се актуелних тема...
Кошарка 29.01.2017 | 22:20
Миленко Савовић, некадашњи центар Партизана, један је од твораца моћног клуба који је 1992. године постао првак Европе у епској сезони, проведеној у "избеглиштву" у Шпанији због санкција међународне заједнице тадашњој држави.
У интервјуу "Недељнику", Савовић се присетио почетака у Партизану, сарадњи са Драганом Кићановићем и Жељком Обрадовићем, како је својевремено изабрао Партизан, а не Сарајево, иако су његовом оцу претили отказом, а осврнуо се и на актуелне теме, зачињене "ниским навијачким страстима".
"Моје прво сећање на баскет је СП у Љубљани 1970. Играо сам испред зграде. Раде Алексић, отац Срђана Алексића који је убијен јер је бранио муслиманског друга, волео је баскет и почео је да нас тренира. Имали смо припреме у Словенији и било је забрањено да представници клубова комуницирају са играчима. Звони телефон на рецепцији и зову ме да изађем из хотела. Уђем у кола, а у њима седе Ранко Жеравица и Ђорђе Чоловић. Био је то позив да пређем у Партизан. После тога је дошао Шакота са истим предлогом. Вратим се кући и кажем оцу, а он: 'Добро, има времена'. Касније звони телефон, питају ме да ли сам размислио и хајде на зимском распусту да пређем. Појави се тадашњи тренер Босне - Богдан Тањевић и каже ми да рачунају на мене, а имам и два стрица у Сарајеву. Кад су видели да хоћу у Партизан, претили су мом оцу да ће да добије отказ, а он се бранио: 'Не могу да утичем на њега - како он одлучи, тако ће бити'. И дошао сам у Београд, из неке ушушкане сигурности у нови град".
Савовић је био део Партизана и када је била криза, али и када је све "кренуло". За златне дане црно-белих најзаслужнији је легендарни Драган Кићановић.
"Кића је поставио систем који је важио следећих 20 година и на којем је Партизан постао првак Европе. Прво је консолидовао финансијски клуб. Довео је најперспективније младе играче у Србији: Дивца, Паспаља; Сале Ђорђевић је већ био у клубу и за њега се видело одмах да је екстра класа. Касније је и Даниловића је довео. А оставио је пар нас старијих играча. Супер је укомпоновао екипу".
Присетио се Савовић и како је Душко Вујошевић постао тренер...
"Дуле је био помоћник Лалету Лучићу. Играли смо једну утакмицу, био је 20. јануар, знам јер је била Лалетова слава. Губимо од Шибенке с двадесет разлике. На следећи тренинг долази Кића. Он никада није долазио на тренинге. Помислимо: 'Чим је дошао брка, овај је готов'. Каже Кића: 'Синоћ смо код мене имали састанак, решили смо да сменимо Лалета, али немам појма кога да ставимо'. Ја му кажем: 'Шта имаш да доводиш неког у јануару, у полусезони, узми Дулета јер он ионако води тренинге. Питај и Жељка (Обрадовића)'. И тако је Дуле Вујошевић постао тренер и после неколико месеци ми постанемо прваци Југославије. Следеће године, Лига Европе и фајнал фор у Гану. То је била велика школа за касније кад сам постао директор и када смо узели финале у Истанбулу. Имао сам привилегију да радим са најбољим тренерима - од Ранка Жеравице до професора Александра Николића од кога не учиш само баскет већ и живот".
Још је занимљивије како је Жељко Обрадовић именован за тренера Партизана.
"Жељко је требало да буде капитен репрезентације на Европском првенству у Риму. А све се дешава у ноћи пре одласка на то првенство. Жељко и ја седимо у 'Клубу књижевника' са женама на вечери и договарамо се да нађемо клуб у којем ћемо заједно играти следеће сезоне. Ми смо дугогодишњи пријатељи и кумови. Тада није било мобилних телефона и излази келнер из кухиње и каже ми: 'Саво, телефон'. На вези је Кићановић и каже: 'Где сте? Тражимо вас по целом граду. Дођите код мене кући'. Годинама уназад је Кића причао да ће Жељко бити тренер а ја да дођем на његово место. Али нисмо се надали да ће то бити брзо. И одемо и договоримо се с Кићом, али постоји проблем јер Жељко треба да оде на аеродром и каже Дуди Ивковићу да постаје тренер", прича Савовић и наставља:
"Прилазимо аеродрому, уноси се опрема, ми без торби и Дуда пита: 'Где сте ви?'. Каже му Жељко: 'Постао сам тренер Партизана'. На то ће Дуда: 'Ма, 'ајде бре', Али онда угледа Кићу и схвати да је озбиљно. Волео је много Жељка, и честитао му је".
Савовић је исписао најсјајнију страницу Партизанове историје. У првој сезони када је постао директор клуба, Партизан је постао првак Европе 1992. године.
"Почело је баш тешко јер је стигла забрана да играмо у Београду. Потписали смо уговор око телевизијских права, али је било питање где ћемо да играмо? Понудили су нам Шпанци Севиљу, Ла Коруњу или предграђе Мадрида. Рачунам - играмо домаћу лигу, па онда у Шпанији као домаћини, па гостовања. Мислим се где да тренирамо од тих свих путовања? Јефтиније нам је да будемо у Мадриду него да путујемо из Београда. Сви су говорили: 'Немају шансе у Купу шампиона'. Нико није веровао у нас. А ми смо постали везани једни за друге од толиког времена које смо проводили заједно. Било је напорно, али с друге стране, живели смо као породица".
Позната је прича да је легендарни Радивој "Жућко" Кораћ својевремено донео "Битлсе" у Београд. А Савовић је био један од првих панкера у Београду!
"Кад су се појавили панк и 'Нови талас', све сам заборавио и почео сам само то да слушам. Офарбао сам због панка мали прамен косе у црвено. Долазим на тренинг Партизана и тренер ме избаци. Каже ми: 'На шта личиш, човече?!'. Било је дискретно, али морао сам да одсечем тај прамен. Тад ми је било криво због тога".
Осврнуо се и на актуелне теме, вређање српских кошаркаша и тренера...
"Звезда је велики клуб и игра ове сезоне фантастично. С друге стране имамо Жељка Обрадовића који је наш најуспешнији тренер. И онда се у тренутку деси једна лоша епизода. Кад навијачи Партизана скандирају нешто лично против некога из Звезде, то ми такође смета и не правим у томе разлику. Није Жељко играо први пут против Звезде у Београду. Долазио је он и са италијанским и шпанским клубовима, али никада није било овако. Да се не лажемо, никада спорт није био само спорт. Мислим да су људи данас бесни а преко спорта се понекад брже и јасније препозна то стање".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар