Анализа - Јава или сан: Звезда игра најбољу кошарку у Европи!

Оно што је тренер Басконије Сито Алонсо најавио пред дуел 19. кола Евролиге, кошаркаши у црвено-белим дресовима су потврдили – Црвена звезда игра најбољу кошарку у Европи.

Кошарка 26.01.2017 | 23:10
Анализа - Јава или сан: Звезда игра најбољу кошарку у Европи!
Екипа Дејана Радоњића је у уторак у Шпанији потпуно надиграла један од најбољих тимова Европе остваривши шесту узастопну победу у Евролиги, вечерас и седму, а укупно 12. узастопну у оба такмичења.

Звезда је после нове велике победе пета на табели Евролиге са нестварних 12-8 након вечерашњег дуела са Панатинаикосом и пласман у четвртфинале, који је пред почетак сезоне деловао као сан, сада постаје јава, као у песми која је међу Звездиним навијачима изузетно популарна ове сезоне.

Ипак, оно што импонује и више од резултата је квалитат кошарке који приказује српски и регионални шампион. Од без дилеме најбоље одбране у Европи, преко сјајне транзиције, па до готово увек идеалних решења у нападу - Звезда игра као 'Дрим тим', без обзира да ли дочекује ривале или гостује.

Одавно су српске екипе познате по најбољим навијачима и на томе су градиле успехе у европској кошарци. Ова Звезда се разликује јер игра чак и боље у гостима ове сезоне у Евролиги и то је можда и најбољи показатељ квалитета кошарке који црвено-бели приказују.

У уторак су после напорног пута и изостанка Дангубића сви били спремни на пораз и нико ништа не би замерио играчима и стручном штабу екипе са Малог Калемегдана да се то и догодило.

Међутим, чета Дејана Радоњића помера границе ове сезоне, а то је наставила да чини и у Виторији. Од почетка је све функционисало као сат. Петорка Јовић, Џенкинс, Симоновић, Митровић, Кузмић почела је сјајном одбраном и омиљеним поенима тренера Радоњића у транзицији је направила разлику, али ове сезоне практично није ни битно ко је на паркету у црвено-белом дресу.

То и јесте највећа вредност Звезде, тим који је скројио Дејан Радоњић не зависи од једног, два или три појединца. Мора се ипак истаћи да је осовина екипе ове сезоне трио Јовић-Симоновић-Кузмић.

Стефан Јовић је израстао у можда и најбољег плејмејкера Европе, чему сведочи и невероватан податак да је на последња четири дуела у Евролиги против Басконије, Макабија, Фенербахчеа и Жалгириса за 98 минута имао 33 асистенције и само ТРИ изгубљене лопте.

Звездин Нишлија се посебно истакао у последње две победе у Евролиги. Прво је у Тал Авиву био меч винер са неколико кључних асистенција и поена, а у уторак је у Виторији одиграо као ’тата’ – 18 поена (8-11), 12 асистенција, 1 скок, 4 крађе и само 1 изгубљена лопта.

Јовић игра толико добро да би чак и Милош Теодосић требало да се забрине за место стартног плеја у репрезентацији.

Марко Симоновић је играч о којем се можда и највише говори и он је можда и парадигма Звездиних блиставих партија ове сезоне. У Евролиги има 13,1 поен, 3,3 скока уз сјајних 57,7% за два и невероватних 45,7% за три поена.

Колико је захвалан играч било је видљиво и у уторак. Заиграо је у стартној петроци на позицији ниског крила после изостанка Немање Дангубића и поново је био најбољи стрелац тима – 23 поена уз 5 скокова.

Стуб екипе је Огњен Кузмић, момак који вероватно жали што се раније није срео са Дејаном Радоњићем. Кузмић није атрактиван центар као што је на пример био Мајк Цирбес, али даје тиму и више од Немца.

Готово увек је на правом месту, перфектно покривал пик-ен-рол у одбрани што је за центра изузетно важно, а то му омогућује сјајна покретљивост и поред висине од 214 центиметара. Кузмић је био играч утакмице на можда и две највеће победе ове сезоне – против ЦСКА и против Фенербахчеа.

Ипак, далеко од тога да игру Звезде чини ова тројка. Тим је оно што Дејан Радоњић увек истиче и управо се то и види на паркету.

Звезда ривале ломи у теорији једноставном, али на пакрету невероватно тешко изводљивом игром. Бековска линија црвено-белих константно врши притисак на противника, без обзира да ли су у игри Јовић и Џенкинс или Волтерс и Лазић.

Ове сезоне Звезда има просечно 8,53 украдене лопте по утакмици, скоро 1 више од првог пратиоца Реал Мадрида.

Дискретни херој Бранко Лазић израстао је одавно у играча који заслужује позив репрезентације, а ове сезоне је додатно кориговао неке ситнице и његови џепови су пуни играча врхунског нападачког квалитета – Гаудлок, Диксон, Теодосић, Де Коло, Милер, Рајс...

Иако важи мишљење да је Лазић најбољи дефанзивац у Европи, најбољи крадљивац Евролиге је Чарлс Џенкинс. Момак из Бруклина је потпуно сазрео и даје екипи много константији допринос него у периоду од 2013. до 2015.

Велики и неприметни допринос даје Милко Бјелица. Искусни 32-годишњи Београђанин такође не блиста у последње време, али се подредио у потпуности колективу и даје допринос чак и када није у форми.

Немања Дангубић у уторак није играо у Виторији и сама чињеница да се његов изостанак представљао као велики пех говори колико се бивши играч Мега Лекса поправио ове сезоне. Шутира готово 40% за три поена, физикалије му омогућују да преузима све противничке играче од позиције један до позиције четири, а велику помоћ центрима пружа у скоку.

Капитен Лука Митровић је одлично отворио сезону, али је после Дарушафаке пао и још увек проналази праву форму. Ипак, у последње три евролигашке утакмице је потврдио да је на правом путу, али он је изузетно битан за Звезду и када није у форми.

Слична је ситуација и са Марком Гудурићем који је сезону отворио невероватном партијом против Барселоне, али у последњих месец дана игра испод нивоа на којем је био прошле сезоне. Гудурић је ипак Звездин залог за будућност, момак енормног талента и неко кога ће сачекати у табору црвено-белих.

Долазимо и до двојице играча који су последњи дошли у екипу. Нејт Волтерс је био изложен критикама, тешко су се навијачи мирили са чињеницом да на позицији плејмејкера долази играч који није тамне пути, али Волтерс је у неколико мечева својом хладнокрвношћу отклонио све сумње око свог квалитета.

Последња придошлица је Дион Томпсон, који је стигао из Галатасараја. Тренер Радоњић се плашио да би могао да поремети хемију у екипи, одмах је показао да поседује велики квалитет и врло брзо се уклопио и прихватио епизодну улогу, иако је јасно да валитетом заслужује и већу минутажу.

Осим поменутих играча, најчешће ове сезоне прилику добија Огњен Добрић који радом на тренингу заслужује своје минуте које сјајно сваки пут користи.

У саставу су и Петар Ракићевић и Бориша Симанић који су будућност и који би озбиљнију прилику требало да добију у Кошаркашкој лиги Србије.

Распоред Звезде до краја Евролиге:

Црвена звезда - Ефес (3. фебруар)
ЦСКА - Црвена звезда (9. фебруар)
Црвена звезда - Галатасарај (23. фебруар)
Црвена звезда - Бамберг (2. март)
Реал Мадрид - Црвена звезда (10. март)
Армани - Црвена звезда (16. март)
Црвена звезда - Олимпијакос (22. март)
Барселона - Црвена звезда (24. март)
Црвена звезда - Уникс (31. март)
Дарушафака - Црвена звезда (7. април)

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар