Шта доносе добри односи Русије и САД

Руско признање Косова не би било изненађење, питање је само када ће Владимир Путин проценити да треба да жртвује пиона због свог интереса, кажу саговорници "Блица".

Свијет 25.01.2017 | 07:19 У политици не постоје моралне категорије и љубав, па је тако заблуда веровати у бескомпромисно руско пријатељство. Коначно, и историја говори у прилог томе. Тврдње Мери Дејевски са Британског краљевског института да ће Путин као део ширег договора са новом америчком администрацијом признати независно Косово зато нису без основа. 
 
Ово је други пут за неколико месеци да се у тако високим круговима говори о могућности да Русија призна Косово. Владимир Путин је у септембру прошле године изједначио Косово и Крим, критикујући Запад што на једном месту поштује вољу народа, а на другом не.

Таквим ставом Путин је, иако његова земља није признала Косово као државу, фактички поручио да су они који су јужну српску покрајину отцепили од Србије то учинили поштујући вољу народа. Русија не воли Србију, већ јој је Србија потребна за поткусуривање у међународној арени и неће презати да због, рецимо, Крима жртвује "пријатеља".

Зашто смо као нација у заблуди, често склони да верујемо да су Руси већи Срби од Срба?

"Заблуда је прејака реч. Чињеница је да смо културолошки и верски блиски. То треба разликовати од политичких интереса", каже за "Блиц" др Невен Цветићанин.

Он наводи да Србија има своје политичке интересе, Русија своје. И да се свака држава својим интересима руководи.

"У неким периодима се ти интереси мање поклапају, у неким више", наводи др Цветићанин.

Он подсећа да је Путин у једном разговору са западним партнерима рекао: "Ја нисам ваш пријатељ, нисам непријатељ, ја сам председник Русије." У том цитату је, каже, суштина.

Историчар Срђан Цветковић је сагласан да је неоправдано да се на било коју земљу, па и на Русију, гледа као на великог пријатеља или великог непријатеља, као и да у политици важе закони интереса. Он додаје да се свака симпатија подреди државном интересу.

"Реч је о словенској, православној земљи која нам је у том смислу ближа него неке западне демократије. Али велике силе попут Русије, Кине, САД, Велике Британије доказано се руководе својим интересима. На политику треба гледати као на шаховску таблу. Велике силе зарад потенцијалног добитка често жртвују пионе, а дешавало се кроз историју и да краљица буде жртвована", наводи Цветковић.

Он истиче да се преко Србије преламају глобални интереси, а да је на нашем политичком руководству да се исправно постави и да усклади наше интересе и интересе великих сила.

"Због дешавања око Крима или на другим светским жариштима Русија би могла да начини уступак Америци. Ипак, то је тешко тврдити."

Др Цветићанин каже да на формирање мишљења јавног мњења утичу култура, вера, језик и да се то не може пренебрегнути. Ипак, ближи је мишљењу да ће Русија тешко у скорије време признати независност Косова.

Чињеница је и да тема српско-руских односа дође у жижу пред сваке изборе, а Цветићанин каже да је то зато што је у бирачком корпусу велики део проруски, чега су учесници избора свесни.

ЕУ главни инвеститор

"Гледано по свим могућим економским параметрима, за Србију не би требало да постоји дилема ЕУ или Москва. Европске компаније су у Србију уложиле пет пута више новца него руске, донације из ЕУ мере се милијардама евра, док је извоз робе из Србије у ЕУ на нивоу укупне трговинске размене наше земље са Русијом, дакле увоза и извоза заједно."

"Претходних десет година европске компаније су у Србију уложиле готово 15 милијарди евра, што је чак 73 одсто свих инвестиција које су дошле у Србију."

"ЕУ је кључни и највећи трговински партнер Србије, са уделом преко 63 одсто у њеном укупном извозу и увозу."

"Од 2009. извоз српских производа у ЕУ је порастао са 1,2 милијарде у 2009. на 3,2 милијарде у 2015, што је раст од 125 одсто."

"По подацима из 2016, руске инвестиције у Србији достигле су 2,4 милијарде евра, робна размена је - 2,3 милијарде долара, с тим да увоз надмашује извоз."

Руско окретање леђа Србији

1878. Ослобађање Косова од српске војске прекинуле су Русија и Турска, које потписују Санстефански мир. На конгресу где се одлучивало о границама Русија је стала на страну Бугарске, којој осим етничке бугарске територије, припадају и српски Ниш, вардарска и грчка Македонија и делови Албаније. Срећом по Србију, сазван је Берлински конгрес којим је Србија добила нишки, пиротски, топлички и врањски округ.

1992. Након почетка рата у БиХ, Савезној Републици Југославији уведен је економски ембарго резолуцијом Савета безбедности. За резолуцију је гласала Русија, а само су Кина и Зимбабве биле уздржане.

1999. Све време бомбардовања Русија је покушавала да натера Милошевића да попусти пред захтевима НАТО. Међутим, то што је 3. јуна одлучила да отворено подржи Запад и свим дипломатским каналима који су јој били на располагању натера Милошевића да се преда и повуче војску са Косова било је кључно за престанак бомбардовања Југославије.

Извор: Блиц