Šta donose dobri odnosi Rusije i SAD

Rusko priznanje Kosova ne bi bilo iznenađenje, pitanje je samo kada će Vladimir Putin proceniti da treba da žrtvuje piona zbog svog interesa, kažu sagovornici "Blica".

Svijet 25.01.2017 | 07:19 U politici ne postoje moralne kategorije i ljubav, pa je tako zabluda verovati u beskompromisno rusko prijateljstvo. Konačno, i istorija govori u prilog tome. Tvrdnje Meri Dejevski sa Britanskog kraljevskog instituta da će Putin kao deo šireg dogovora sa novom američkom administracijom priznati nezavisno Kosovo zato nisu bez osnova. 
 
Ovo je drugi put za nekoliko meseci da se u tako visokim krugovima govori o mogućnosti da Rusija prizna Kosovo. Vladimir Putin je u septembru prošle godine izjednačio Kosovo i Krim, kritikujući Zapad što na jednom mestu poštuje volju naroda, a na drugom ne.

Takvim stavom Putin je, iako njegova zemlja nije priznala Kosovo kao državu, faktički poručio da su oni koji su južnu srpsku pokrajinu otcepili od Srbije to učinili poštujući volju naroda. Rusija ne voli Srbiju, već joj je Srbija potrebna za potkusurivanje u međunarodnoj areni i neće prezati da zbog, recimo, Krima žrtvuje "prijatelja".

Zašto smo kao nacija u zabludi, često skloni da verujemo da su Rusi veći Srbi od Srba?

"Zabluda je prejaka reč. Činjenica je da smo kulturološki i verski bliski. To treba razlikovati od političkih interesa", kaže za "Blic" dr Neven Cvetićanin.

On navodi da Srbija ima svoje političke interese, Rusija svoje. I da se svaka država svojim interesima rukovodi.

"U nekim periodima se ti interesi manje poklapaju, u nekim više", navodi dr Cvetićanin.

On podseća da je Putin u jednom razgovoru sa zapadnim partnerima rekao: "Ja nisam vaš prijatelj, nisam neprijatelj, ja sam predsednik Rusije." U tom citatu je, kaže, suština.

Istoričar Srđan Cvetković je saglasan da je neopravdano da se na bilo koju zemlju, pa i na Rusiju, gleda kao na velikog prijatelja ili velikog neprijatelja, kao i da u politici važe zakoni interesa. On dodaje da se svaka simpatija podredi državnom interesu.

"Reč je o slovenskoj, pravoslavnoj zemlji koja nam je u tom smislu bliža nego neke zapadne demokratije. Ali velike sile poput Rusije, Kine, SAD, Velike Britanije dokazano se rukovode svojim interesima. Na politiku treba gledati kao na šahovsku tablu. Velike sile zarad potencijalnog dobitka često žrtvuju pione, a dešavalo se kroz istoriju i da kraljica bude žrtvovana", navodi Cvetković.

On ističe da se preko Srbije prelamaju globalni interesi, a da je na našem političkom rukovodstvu da se ispravno postavi i da uskladi naše interese i interese velikih sila.

"Zbog dešavanja oko Krima ili na drugim svetskim žarištima Rusija bi mogla da načini ustupak Americi. Ipak, to je teško tvrditi."

Dr Cvetićanin kaže da na formiranje mišljenja javnog mnjenja utiču kultura, vera, jezik i da se to ne može prenebregnuti. Ipak, bliži je mišljenju da će Rusija teško u skorije vreme priznati nezavisnost Kosova.

Činjenica je i da tema srpsko-ruskih odnosa dođe u žižu pred svake izbore, a Cvetićanin kaže da je to zato što je u biračkom korpusu veliki deo proruski, čega su učesnici izbora svesni.

EU glavni investitor

"Gledano po svim mogućim ekonomskim parametrima, za Srbiju ne bi trebalo da postoji dilema EU ili Moskva. Evropske kompanije su u Srbiju uložile pet puta više novca nego ruske, donacije iz EU mere se milijardama evra, dok je izvoz robe iz Srbije u EU na nivou ukupne trgovinske razmene naše zemlje sa Rusijom, dakle uvoza i izvoza zajedno."

"Prethodnih deset godina evropske kompanije su u Srbiju uložile gotovo 15 milijardi evra, što je čak 73 odsto svih investicija koje su došle u Srbiju."

"EU je ključni i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu."

"Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao sa 1,2 milijarde u 2009. na 3,2 milijarde u 2015, što je rast od 125 odsto."

"Po podacima iz 2016, ruske investicije u Srbiji dostigle su 2,4 milijarde evra, robna razmena je - 2,3 milijarde dolara, s tim da uvoz nadmašuje izvoz."

Rusko okretanje leđa Srbiji

1878. Oslobađanje Kosova od srpske vojske prekinule su Rusija i Turska, koje potpisuju Sanstefanski mir. Na kongresu gde se odlučivalo o granicama Rusija je stala na stranu Bugarske, kojoj osim etničke bugarske teritorije, pripadaju i srpski Niš, vardarska i grčka Makedonija i delovi Albanije. Srećom po Srbiju, sazvan je Berlinski kongres kojim je Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug.

1992. Nakon početka rata u BiH, Saveznoj Republici Jugoslaviji uveden je ekonomski embargo rezolucijom Saveta bezbednosti. Za rezoluciju je glasala Rusija, a samo su Kina i Zimbabve bile uzdržane.

1999. Sve vreme bombardovanja Rusija je pokušavala da natera Miloševića da popusti pred zahtevima NATO. Međutim, to što je 3. juna odlučila da otvoreno podrži Zapad i svim diplomatskim kanalima koji su joj bili na raspolaganju natera Miloševića da se preda i povuče vojsku sa Kosova bilo je ključno za prestanak bombardovanja Jugoslavije.

Izvor: Blic