Интервју - "Летећи Топ": Допинг аферу су ми "напаковали" јер сам из земље која се не одриче своје историје!

"Веровали или не, атлетика у Србији има јаснији циљ и јаснију слику будућности од оних који управљају нашим спортом у свету и поносан сам на то, поносан да смо светла тачка у овом мраку у који су нас други увели".

Остали спортови 29.01.2017 | 23:45 Рекордер, шампион Европе, шестоструки учесник Олимпијских игара, спортсмен, легенда! Љубитељи атлетике широм света са нестрепљењем чекали су његов наступ јер су знали да ће добити аутентичну, увек нову и непоновљиву атлетску причу у режији "летећег Топа".

Драгутин Топић, спортиста који је име Србије проносио широм планете, у сусрет Европском атлетском првенству у дворани, које ће се од 3. до 5. марта одржати у Београду, говорио је о својој каријери, успеху, разочарењима…

Његова каријера била је богата и дуготрајна. Шта је основни постулат да спортиста буде у такмичарској форми толики низ година?

"Да би каријера била дуготрајна и успешна зависи од више фактора, али по мом скромном мишљењу она поред талента, који спортиста мора да поседује, мора да буде пажљиво испланирана још у најранијем спортском добу. За то је задужен, наравно, тренер, а у мом случају то је био Михајло Шврака, геније свог заната! Када таленат, тренерово знање и труд самог спортисте прожет самоодрицањем сажмете, добијете једну дугачку и успешну каријеру".

Са 22 године постављен је државни рекорд, до данас ненадмашен и 15. резултат свих времена у свету (238 центиметра). Сећате ли се тог скока?

"Наравно да се сећам, жао ми је што тог дана нисам имао ама баш никакву конкуренцију, јер сам сигуран да бих под спортским притиском тог дана скочио и светски рекорд".

Драгутин Топић је чак шест пута био учесник највеће спортске смотре на свету - Олимпијских игара. Број за пример и дивљење!

"Како време протиче, постајем свеснији својих успеха за које сам донедавно сматрао да су нормални, али није баш тако. Када сте у једном експлозивном спорту, као што је скок у вис, трајали шест олимпијских циклуса онда сте стварно уникатни. Поносан сам на сваке своје Олимпијске игре".

Најтежи период у каријери Топић је имао 2001. године, када је добио двогодишњу суспензију због допинга.

"Допинг афера ми је уништила живот у једном моменту. Оптужен сам и осуђен за нешто што нисам учинио, поготово не у моменту када сам био толико ментално супериоран у односу на конкуренцију и када сам био једини озбиљан кандидат за освајање титуле светског шампиона. Али, био сам усамљен, из једне земље која је упорно уништавана и омаловажавана само зато што се није одрицала своје историје. У први мах сам био скрхан, дотучен, разапет, али Божјом вољом сам се подигао и након две године вратио у врх. Иначе, сада како време одмиче и јављају се нове чињенице о систематским допинговањима великих сила, разноразним сплеткама и заверама, корупцијом оних који су се заклели на част и поштење, схватам зашто сам кажњен, јер спорт, нажалост, нису увек само врхунска остварења, већ и глобална политика".

Поред атлетског, Топић има и кошаркашко искуство. У сезони 1992/93. био је регистрован за КК Спартак из Суботице и два пута је био победник "Ол стар" такмичења у закуцавању.

"Волим кошарку, феноменалан сам одбојкаш, талентован за многе спортове, али сам свестан да сам изабрао једини прави и могући спортски пут да бих био то што сам био и што јесам, а то је да будем скакач у вис! Новац ми никада није био мотив".

Атлетика некада и сада, које су сличности и разлике?

"Светска атлетика је у великој кризи, људи који су је водили у последњих неколико деценија су је срозали на недопустиво низак ниво и ја са жаљењем гледам на то. Ово је мој спорт, мој живот, а недостатак визије спортских челника нас је довела до тога да се сада боримо за голу егзистенцију на пренатрпаном спортском медијском небу, бежећи од погубне истине и скривајући се од одоворности. Веровали или не, атлетика у Србији има јаснији циљ и јаснију слику будућности од оних који управљају нашим спортом у свету и поносан сам на то, поносан да смо светла тачка у овом мраку у који су нас други увели".

Како и на који начин гледате на улагање у спорт, има ли модела у иностранству и да ли су применљиви код нас у Србији или је све препуштено случају, таленту и импровизацији?

"Улагање у српски спорт мора да се реши јасном законском регулативом, да се нађе заједнички интерес инвеститора-спонзора и државе. Само тада ће спорт поново процветати у пуном сјају. Руку на срце, држава Србија је у последњих неколико година енормно много уложила у инфраструктуру и врхунски спорт, остало је нерешено круцијално питање, а то је школски спорт. Ту треба јасна визија , јер из школског спорта се стварају будући шампиони".

Може ли и у Србији да се атлетици деси "бум" као тенису?

"Тешко, иако су индивидуални спортови, тенис и атлетика немају баш много заједничких тачака. Па сама атлетика је симбиоза десетак различитих спортова који међусобно имају врло мало заједничких компоненти. Иако лаику то све изгледа исто, то није чак ни слично... А комерцијално гледано, тенис је одувек био спорт богатих, док се атлетиком баве они мало гладнији... Још много воде треба да прође испод мостова да би се ова два индивидуална спорта медијски и финансијски изједначила".

"Сви у Арену!"

Ближи се Европско атлетско првенство у дворани, које ће се одржати у Београду. Имамо своје адуте, рачунамо и на медаље. Која је ваша прогноза?

"Нећу и не желим да прогнозирам ничије медаље, јер немам свог спортисту-учесника на овом првенству кога бих могао прокоментарисати и чији бих успех-неуспех могао прогнозирати. Незахвално је и неморално говорити у туђе име. Као навијач ћу цепати своје гласне жице за сваку нашу девојку и сваког нашег младића који обуку дрес репрезентације! Желим им сву срећу овога света".

Познати смо као гостољубив народ и сјајни организатори великих такмичења. Како анимирати нашу публику да дође у Комбанк арену и бодри такмичаре?

"Ја сам купио 20 комплета улазница за своју породицу, себе и своје најдраже, сигуран сам да ће сваки иоле спортски писмен човек пожелети да дође у Арену и буде део европског атлетског крема и да бодри наше асове! Убеђен сам да ће хала бити премала за све заинтересоване. Волео бих само да у јутарњим часовима, када су на програму квалификациона такмичења, капије Арене буду отворене за наше школарце да бесплатно уђу и уживо виде истинске хероје".

Извор: мондо.рс