Исповест српског НБА тренера, Игора Кокошкова: Несрећа која ми је промијенила живот...

Као талентовани јуниор, Игор Кокошков (45) дошао је у Звезду да игра са Сашом Обрадовићем, Гилићем, Павловићем... На прагу професионалне каријере је имао тежак саобраћајни удес који му је прекинуо играчки сан.

Кошарка 24.01.2017 | 23:40 У тој несрећи, која му је судбински променила живот, у којој је умало остао без стопала, нашао је шансу и дошао до НБА. Сада вреба шансу да постане први тренер неког од НБА тимова.

Игор Кокошков (45) до сада је био помоћник у шест тимова: Клиперси (први неамериканац помоћник са уговором), Детроит, Финикс, Кливленд и Орландо. Плус помоћник на престижном универзитету Мисури. Ухватили смо га одмах после тренинга. Врло отворен, скроман и одмерен, али свестан свог знања, одговарао је на наша питања. Тек што смо започели разговор, на тренутак га је прекинуо и од сарадника хитно тражио снимак утакмице Кливленд - Голден Стејт. Јер посао не може да чека.

- Надам се да није касно у Србији, нисам могао да вам се раније јавим, управо нам се тренинг завршио - љубазно је започео разговор.

Нисмо хтели да причамо о нашим НБА играчима, о њима читате сваки дан. Желели смо да вам представимо Игора Кокошкова, Србина, првог помоћника главног тренера Јуте Џез, највећег изненађења НБА лиге.

Као млађи је волео да скија, али се одлучио за кошарку.

- На позив легендарног Бранислава Рајачића, као кадет Војводе Степе, упао сам у две, три године старије јуниоре у Црвеној звезди. У тој екипи су били Неша Илић и Саша Обрадовић. Неша је већ играо за први тим Црвене звезде. Е, то је за мене тада била НБА лига - каже Кокошков.

Каријера је ишла узлазном путањом и онда се десила саобраћајна несрећа.

- Био сам у војсци у Нишу. Десила нам се та саобраћајна несрећа. Настрадао ми је скочни зглоб и колено. Био сам по болницама 11 месеци. Чак четири операције сам имао. Био сам срећан што су ми спасли стопало. Покушао сам после да се вратим кошарци, али није ишло. Заиста ми је било тешко да се помирим са чињеницом да прекидам кошаркашку каријеру, али морало је тако. Срећом брзо сам се преоријентисао на тренерски посао. Прво млађе категорије ОКК Београда, Партизана, репрезентације Југославије. На мој развој су велики утицај имали Горан Миљковић Финац и Бора Ценић - објашњава своје почетке Игор.

Следећи корак је одлазак у Америку. То су били пионирски почеци. Наши играчи су већ пробили баријеру, али тренери из Србије, али и остатка света, тада су били “мисаона именица”. Ни сада их нема наш много.

- Оно што је мене препоручило у НБА и дало ми неку посебност је да потичем и поносно представљам југословенску, то јест српску кошаркашку школу. Ја од тога никад нисам бежао, штавише био сам поносан. Та црта “наеамеричког” кошаркашког индентитета који сам поседовао свима је у НБА било посебно занимљива, а мени је давала све већи процтор у раду са најталентованијим играчима на планети. Конкурс за одлазак у Америку расписало је Удружење тренера Србије. Са људима из САД спојио сам се преко студентског тима из Конектиката, преко легендарног тренера Џима Калхуна. Од 2001. сам непрестано у НБА лиги - објашњава Кокошков.

Интересантно је да је узео и титулу у НБА лиги са Детроитом. После смене Алвина Џентрија, са Линдзијем Хантером већ је водио први тим Финикса, а у 2016. седео је као први тренер на клупи Јуте и однео победу над Лејкерсима, јер је Квин Снајдер био болестан.

- Интервјуи за првог тренера су обављани још у Финиксу након, нажалост, смене Алвина Џентрија. Уследио је позив Квина Снајдера за првог помоћника. Можда се никада не деси да постанем први тренер, а можда се деси врло брзо. Ја се врло озбиљно спремам за то - објашњава наш стручњак.

Ипак, сигурно да има разлике када је био помоћник у Клиперсима и данас када је први помоћник у Јути.

- Увек сам се трудио да напредујем и да се развијам у свим сегметима. И када је реч о поставкама у нападу и одбрани, и анализи противника, и у раду са центрима и са бековима. И то је оно што је наше тренере одвајало од струке у САД. Наравно, сада се можда више бавим стратешким стварима него када сам почињао, али се у мом приступу и енергији и посвећености није превише променило - објашњава Кокошков.

Каже да је превише подигнута фама да је претешко тренирати НБА звезде, а нарочито му смета када каже да се у НБА лиги не нервирају због пораза.

- Нема се времена за туговање, сутра је нови дан и утакмица. Па, то се сада дешава и у Евролиги. Наравно да није лако бити тренер звездама у данашњем времену када зарађују стотине милиона долара. Питате ме зашто изузев Грега Поповича тренери не вичу на играче као у Европи. Па, не постоји нека писана забрана или кодекс да се не сме викати. То је ствар социјалне интелигенције тренера, како ћете ком играчу прићи. Ја у каријери нисам имао непријатна искуства. Мада, нервира ме када неки медиокритети постављају своје услове, а играчи попут Стив Неша и Грент Хила, који су асови и једни од највећих у НБА, са мном су у Финиксу радили као прави професионалци. То је када вам се деси да су суперстарови и врхунски људи, што некада и није случај - каже Кокошков, и додаје да кошарка у Америци на организационом нивоу 15 година испер европске. Све је под конац и подређено играчима и тренеру. НБА је усмерена на популаризацију кошарке широм света. Она је један глобални феномен спорта и забаве.

Интересантна је и његова породична прича. Ожењен је Патришом, која има и српске корене, и има ћерку Елину Грејс и сина Луку.

- Није баш лако ускладити породичне обавезе и професионалне. Ту су честа путовања и моји репрезентативни ангажмани током лета, али тако је како је. Занимљиво је да моја деца и супруга и обожавају Београд, па стално долазимо лети и дружимо се са широм фамилијом. н

Селектор Словеније

После вишегодишњих успеха са репрезентацијом Грузије, Кокошков је прошлог лета преузео репрезентацију Словеније са којом се пласирао на ЕП 2018.

- Када сам прихватио понуду да будем селектор Грузије, морам признати да нисам много знао о њиховом кошаркашком квалитету. То је за мене био један парт тајм џоб током летње паузее. За осам година успели смо да једну географски и кошаркашки прилично маргинализовану земљу ставимо на европску мапу и учествијемо на три ЕП.

Сада када се осврнем могу да будем само поносан на то што смо урадили. У Словенији више нисмо концентрисани на јаке четворке које су се опростиле од репрезенативног дреса. Од раније сам у добрим односима са Гораном Драгићем и Рашом Нестеровићем, али се надам да ме само добри односи нису препоручили за ово место (смех).

Амерички пасош

Интересантно је да Кокошков од 2010. има амерички пасош. Направљена је права свечаност у хали Финикса, са америчким заставама, а у публици су били главни тренер Џентри и генерални менаџер Стив Кер. Са видео-бима је говорио Обама. Чему таква част?

- Па узрок свега је био негативан закон у Аризони према имигрантима, па су користили сваку прилику да “исправе ствар”. Била је идеја да се свечаност одржи у полувремену утакмице, али сам одбио. То је урађено током лета, тако да није ипак било превише помпе - појашњава Кокошков.

Јута бриљира

- Одлично играмо, али нас убише повреде. Гордон Хејворд је наша алфа, Џорџ Хил плејмејкер кога смо дуго тражили, а Руди Гобер је потписан на више година и планиран је да буде најбољи одбрабени играч лиге. Одвојене су паре за Хејворда и надам се ће потписати нови уговор - објашњава ситуацију у екипи.

Тренерска каријера

1992–1994. ОКК Београд (јуниори)

1994–1995. ОКК Београд (асистент)

1995–1996. ОКК Београд

1996–1997. Партизан (јуниори)

1999–2000. Мисури (асистент)

2000–2003. Лос Анђелес Клиперс (асистент)

2003–2008. Детроит Пистонс (асистент)

2004–2005. Србија и Црна Гора (асистент)

2008–2015. Грузија

2008–2013. Финикс Санс (асистент)

2013–2014. Кливленд Кавалирс (асистент)

2015. Орландо Меџик (асистент)

2015 – Јута Џез (асистент)

2016 – Словенија

Извор: блиц.рс