Изградња аутопута тјера повратнике

Срби и Бошњаци који живе на подручју Мостара и Буне, у близини Међународног аеродрома Мостар, незадовољни су одлуком власти да промијене трасу коридора 5ц у подручју Мостара у односу на пројекат из 2012. године, те да нова траса пролази дионицом Мостар Југ Буна кроз насеља, Међународни аеродром Мостар до Лакшевина.

Босна и Херцеговина 21.01.2017 | 12:49 Стара траса пролазила је обронцима источно од насеља Опине па до Ротимље.

Становници су чак писали и петицију, траживши да се траса промијени, јер ће остати без обрадивог земљишта, а и домова, као и без могућности за повратак. У овом подручју углавном живе Бошњаци и Срби.

Александра Пандуревић, предсједник Клуба СДС-а у Представничком дому парламента БиХ, на посљедњој сједници питала је Исмира Јуска, министра саобраћаја и комуникација БиХ - који су разлози за промјену трасе, посебно јер се умјесто необрадивог земљишта одузима обрадиво и да ли се водило рачуна о томе да је новом трасом угрожена егзистенција људи који на том подручју живе од пољопривреде?

Пандуревићева тврди да је угрожен одрживи повратак и додаје да је 1.078 становника искључиво српске и бошњачке националности, чија су имања и егзистенција овим угрожени, потписало петицију због измјене трасе.

"Долазили су нам представници Срба из Мостара који кажу да су егзистенцијално угрожени измјеном трасе и да долази у питање њихов одржив повратак, да су присиљени да у том случају напусте Мостар", рекла је Пандуревићева, те изразила бојазан да се промјеном трасе аутопута у ионако ровитој ситуацији у Мостару праве и неке друге тензије.

Јуско је рекао да су упознати с овим проблемом, али је изградња те дионице у надлежности Јавног предузећа "Аутоцесте Федерације БиХ".

"Познато је да је Влада ФБиХ на сједници 24. јуна 2016. године на приједлог Министарства просторног уређења ФБиХ утврдила амандмане на просторни план подручја посебних обиљежја од значаја за ФБиХ на коридору 5ц, а у вези са иницијативом овог предузећа за оптимизирање укупне трасе коридора, што је изазвало негодовање локалног становништва и реакције бројних удружења грађана са подручја јужне и југоисточне зоне Мостара", додао је Јуско, истичући да је потребно сагледати све аспекте утицаја аутопута на живот становништва и на заштиту природног, историјског и културног насљеђа.

Нова траса има директан утицај на 678 објеката и у потпуности прелази преко приватне земље под воћњацима, виноградима, засадима љековитог биља и за неколико је километара дужа од претходне, а тиме и скупља.

Према подацима Завода за просторно планирање и уређење града Мостара, нова дионица пролазила би преко 3.500 метара квадратних пољопривредног земљишта, чија би експропријација коштала стотине милиона марака, док на претходној траси тих трошкова уопште нема.

Нико од надлежних није одговорио колико ће коштати оваква идеја и чија је замисао уништити обрадиве површине у долини Неретве.

Јавне расправе на југу Мостара нико не жели чекати. Кажу како се идеја не смије довести до тог степена да се уопште расправља о њеној имплементацији.

У неким од ових мјеста петиција се увелико потписује, грађани су се организовали и не желе ни по коју цијену прихватити овакву одлуку.

У насељу Кочине траса би пролазила одмах поред школе, вјерских објеката, преко кућа, а живот у овом насељу био би немогућ.

Никоме на југу Мостара није јасно зашто се одустало од старе дионице која никоме није сметала и за коју постоји сва документација.

Није им јасно коме је у интересу да руши куће и уништава винограде, те угрожава егзистенцију људи. Није им јасно ни гдје су "стручњаци" који раде пројекте.

Обрадиво земљиште болна је тачка мјештана Ортијеша, чија би земља највише страдала због ове идеје.

Њима је, причају, већ у два наврата држава одузимала земљиште. Испод магистралног пута М17, а затим и за изградњу мостарског аеродрома. Оно што им је остало и од чега живе сада желе да им одузму за аутопут.

Ово углавном повратничко насеље нашло се у дилеми. Мјештани се питају је ли то држава и политика желе уништити повратнике и отјерати их са вјечитих огњишта која су муком поправили.

Душан Голо, предсједавајући Координационог одбора удружења Срба у Мостару, каже да зна за тај проблем, али да се Координацији још нико није обратио.

Извор: Независне
Фото: Независне