Срећна слава: Данас је Јовањдан!

Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на ријеци Јордан, прославља се данас у свим храмовима Српске православне цркве и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.

Република Српска 20.01.2017 | 07:57 Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповиједи, рекао: “То је јагње Божије које узе на себе гријехе свијета”.

У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за Светог Јована, најближег сљедбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповиједи.

Овај празник се слави дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.

“Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем”, ријечи су Светог Јована који је крштавао народ у ријеци Јордан и позивао на покајање.

На православним иконама Свети Јован је најчешће представљен са крстастим штапом у лијевој руци и написом – “Покајте се, јер је близу Царство небеско”.

Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.

Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу. Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Салому да од Ирода затражи главу Јованову.

Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља. Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усјековање главе Светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсјечену главу.

За овај празник везује се, како је записао Свети јеванђелиста Лука, и догађај преношења руке светитеља у Антиохију из Севастије, гдје је погубљен.

Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувијек је чувана као највећа светиња, а сада се налази у Цетињском манастиру.

У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Вјерници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој дјеци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.

Јован Крститељ се сматра заштитником пјевача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, обољелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм свијета.

Био је такве моралне чистоте да се прије могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртником.

У поноћ, када настаје дан Светог Јована, одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу.

Свима који прослављате Светог Јована, честитамо крсну славу!

(Агенције)