ЦИА: Ево како је Милошевић 'продао' Србе у Хрватској

Милошевиц́ев најважнији циљ је да остане на власти. Хрватским освајањем Крајине, сматрају у ЦИА, уклоњена је дилема да брани удаљену српску територију. Такође, пружена му је могуц́ност да уклони кључне политичке ривале, пише у извештају ЦИА.

Босна и Херцеговина 19.01.2017 | 20:36 Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извештај о намерама Слободана Милошевића, тадашњег председника Србије, да зарад скидања санкција СРЈ, настави преговоре и склопи договор о прекиду рата, упркос хрватској агресији на Републику Српску Крајину и егзодус избеглица.

У извештају који је датиран на 16. август 1995. године и који је припремљен за Ричарда Холбрука, тадашњег помоћника државног секретара за Европу, пише да је Милошевић одлучио да покуша да закључи договор упркос поразу крајишких Срба у секторима под заштитом УН Север и Југ у Хрватској и оптужби за издају од стране српских избеглица који су кренули у Србију.



Разни извештаји указују, стоји у документу, да је Милошевиц́ мотивисан жељом да се скину санкције СБ УН, које су уведене његовом режиму. Такође, намеравао је да споразум закључи, тако што ће у оквиру територијалног поравњања, Србима остати преостале територије у Босни и можда у хрватском сектору Исток.

Амерички обавештајци ипак примећују да би наставак напредовања хрватске војске у Босни или напад на сектору Исток, озбиљно ограничио Милошевиц́еве опције и био евентуално окидач за директну интервенцију Војске Југославије.

Циљеви Београда

Милошевиц́ева одлука да не оспорава хрватско преузимање Крајине, уз јаку критику лидера Срба у БиХ и Крајини, указује да је покушао да консолидује своју политичку контролу над будуц́ности. У том смислу, пише у извештају, његова идеја “Велике Србије” обухватила би делове Босне и можда Хрватске.

Иако је део извештаја закречен, може се прочитати да је Београд 1993. године био спреман да се одрекне вец́ине територија у Хрватској, али и да обезбеди Посавски коридор између Србије и западне Босне.

Милошевиц́ев најважнији циљ је да остане на власти. Хрватским освајањем Крајине, сматрају у ЦИА, уклоњена је дилема да брани удаљену српску територију. Такође, пружена му је могуц́ност да уклони кључне политичке ривале, посебно лидера Срба, Караџиц́а, који су спречили Милошевиц́еве напоре да склопи споразумно поравнање и легитимизује “Велику Србију”.

Иако је Караџиц́ има подршку Скупштине босанских Срба, његови дани као лидера Срба у БиХ су вероватно
одбројани, пише у извештају. Чак и ако остане председник, прави вођа Срба је командант Младиц́, који је ближи Милошевиц́у.



За Милошевиц́а је било значајно укидање санкција, посебно у светлу скоро 150.000 избеглих крајишких Срба који ц́е бити терет за економију која је у депресији.

Преговарачка позиција

Контрола над службама безбедности, вец́ином медија и старијим официра ВЈ осигурала је Милошевићу власт у догледној будуц́ности и омогуц́ила да избегне одговорност за пад Крајине тако што ц́е је пребацити на терет руководстава Срба у Крајини и БИХ.

Од хрватског преузимања Крајине, про-државни медији у Београду упорно тврде да је руководство крајишких Срба криво за дебакл у Крајини, јер није прихватило споразум З4, којим је Србима нуђена ограничена аутономију у Хрватској.


Фото: АФП

Милошевиц́ је такође, због присуства великог броја незадовољних избеглица одлучио да их растера у Војводину, јужну Србија, и етничко-албанска насеља на Косову. Према изворима америчких дипломата, српска полиција их је блокирала ван Београда – јединог града у Србији где опозиција имала упориште.

У извештају се наводи, да је Милошевиц́ успешно сузбио утицај ултранационалиста, тако што је ухапсио лидера “Белих орлова” Мирка Јовиц́а, док се утицај Војислава Шешеља смањује.

План Контакт групе

Прихватање претходних мировних планова од стране Милошевића, указују на то да би се председник Србије сагласио са кључним аспектима најновије иницијативе САД и био спреман да изврши притисак на прихватање плана од стране Срба у БИХ. Милошевиц́ у том смислу верује да ц́е Младиц́ бити отворенији од Караџиц́а да преговара о споразуму.

Леђа уза зид

У извештају стоји да је тешко утврдити посебне околности које би стимулисала велики интервенцију ВЈ у сукобу и поред великог хрватског напада на сектору Исток. Бивши савезни југословенски министар иностраних послова Јовановиц́ је раније овог месеца упозорио да Београд не би мирно стајао ако би витални интерес био угрожен, али није дефинисао те интересе.

Ипак, амерички обавештајци претпостављају да би евентуални напада на Бања Луку и одсецање Посавског коридора, утицали на интервенцију Војске Југославије.

(Телеграф.рс)
Фото: АФП