Од миљеника САД до непожељне особе

Предсједнику Републике Српске, којег је некада Медлин Олбрајт назвала дашком свјежег вјетра на Балкану, санкције су дошле као кец на десетку.

Република Српска 19.01.2017 | 13:12 Некада апсолутни амерички миљеник, и њихово „чедо“, којег је бивша државна секретарка САД и, бивша челница Националног демократског института, који је годинама помагао Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Милорада Додика, Медлин Олбрајт назвала „дашком свјежег вјетра на Балкану“ постао је непожељна особа у САД.

Санкције Министарства финансија САД уведене предсједнику Републике Српске Милораду Додику, њему су, међутим, дошле као кец на десетку. У моменту када је дошло до двоумљења у јавном мнијењу Републике Српске, а што на жалост због јаловости опозиције није имао ко у име тихе мањине јавно артикулисати, да ли је реторика и поступци Милорада Додика прешла преко црвене линије, изазивајући општу нелагоду због распиривања ратнохушкачке атмосфере, свестрано узвраћене из Федерације БиХ, освануле су санкције.

Није ми нимало жао што сам им постао проблем, чак ми је и драго, и поносим се, рекао је Додик. Остао сам досљедан да браним позиције Републике Српске и Срба у БиХ.

За грађане Републике Српске ово не значи ништа, јер сам увјерен да је велика већина грађана Републике Српске погођена и иритирана оваквим одлукама америчке амбасадорке у БиХ госпође Морин Кормак", био је јасан Додик, немајући уопште дилеме ко је прави кривац за санкције.

Он то на бањалучкој конференцији за медије није ни крио, потврдивши оно што је тренутно и општи утисак у Републици Српској. Санкције имају више психолошки учинак док је онај практични за сада потпуно невидљив, чак ако их подрже и неке земље ЕУ.

Оно што је Додику у читавој причи најважније је подршка коју је добио од српског премијера Александра Вучића, а која му је битна и као политичка али и као правна, с обзиром на имовину коју има у Србији, чији је, такође, држављанин.

"Влада је та која као колегијални орган одлучује. Лично, не знам како да вам одговорим. Да ми кажемо да Србија замрзава имовину председнику Републике Српске и да му не дамо да допутује у Београд, није реално и то се неће догодити", био је јасан Вучић.

Додику руска карта најбитнија

А, подршка је стигла и са друге стране која је Додику, поред Вучићеве, најбитнија. Од руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова пошто одавно нема дилеме да је Додику руска карта најбитнија, па и у случају да можда неко покуша извршити притисак на Вучића да „притисне“ Додика. Додик је то Вучићу јасно дао до знања, игноришући га и контактирајући директно са Русима, због чега су њихови односи једно вријеме били и захладњели.

Тако су дефинитивно отклоњене и све до сада евентуалне нејасноће да ли постоји разлика у политичким гледањима, па и на БиХ, између најмоћнијег човјека у Србији и у Републици Српској као и, још једном неупитна подршка Русије.

Све остало је ствар методологије и онога што је Томислав Николић отворено рекао у Бањалуци. Да у Србији ипак не могу скресати у брк, као што то чини брат Миле, него се мора пузати као змија уз дрво.

А брат Миле је на поменутој конференцији за новинаре био далеко од било какве политичке коректности и дипломатске учтивости, када је непрестано стављајући акценат на одлазећу, поновивши то 18 пута у 14 минута,  говорио о долазећој америчкој администрацији, садашњој америчкој амбасадорки у Сарајеву Морин Кормак и свом будућем дјеловању.

"Политика одлазеће администрације предвођена госпођом Кормак је антиспрска и пробошњачка и онда када су покушавали да нам кажу да желе неко добро рјешење. Ово нису санкције САД-а, него оних који су поражени на америчким изборима", рекао је Додик, називајући Кормакову, одлазећом амбасадорком.

"Одлуку је саопштила администрација која ће за два дана бити дио америчке историје. Још синоћ сам чуо неке који сугеришу да поднесем оставку, али могу им поручити да ме је изабрала воља народа, а не воља америчке администрације. Разумијем их јер им позиција зависи од те администрације", додао је.

Промјене на Балкану након избора Трампа

Додик је поручио да ова одлука неће утицати на његове политичке ставове.

"Ако је неко мислио да ће оваком одлуком поражене америчке администрације утицати на моје политичке ставове, грдно се вара. Кормак је лично лажно информисала Вашингтон о ситуацији у БиХ. САД немају неку изразиту политику према овим дијеловима свијета, али је и познато да су те политике креирали амбасадори. Она је лично доказани непријатељ Срба и Републике Српске, и она је непожељна особа у Републици Српској. Тражимо од министра иностраних послова БиХ Игора Црнадка да је прогласи персоном нон гратом у Републици Српској", казао је Додик пренаглашено износећи очекивања од нове администрације.

"Ми поштујемо и видимо најаве нове администрације која се неће петљати у рушење страних влада, него ће с њима сарађивати и да ће проблем имати само онај ко буде сарађивао са терористичким организацијама. Те проблеме Република Српска нема, можда их има ФБиХ. Одбацујем дух Дејтона какав је промовисала одлазећа америчка администрација“, јасан је Додик.

Тиме је он само гласно изрекао оно у што је у међувремену убијеђено јавно мнијење и у Србији и Републици Српској. Да нови амерички предсједник Доналд Трамп има апсолутну моћ да утиче на будућу политику на овим просторима и да ће она веома брзо бити потпуно промијењена, и другачија, у односу на досадашњу.

Односно, Руси и Трамп ће се договорити да ово буде руско-турска интересна сфера у којој ће Србија и Република Српска имати потпуно другачију улогу него до сада.

Свако ко у то посумња или постави питање шта је са стварним центрима моћи као што су то Конгрес, Сенат, Пентагон, моћне финансијске и међународне организације, најмоћније обавјештајне службе, медији, сви за сада опозиција и самом Трампу, бива доведен у позицију издајника националних интереса.

Шта је са свакодневним животом

Регионална прича, политичка ситуација у појединим земљама, укључујући посебно БиХ, је отишла толико далеко да подсјећа на она, пријератна времена, а све се покушава објаснити што бољим позиционирањем у оквиру будућих редефинисања и нових подјела америчко-руских, евентуално турских, интересних сфера на Балкану.

Чак прије неко вече донедавни министар иностраних послова Хрватске Миро Ковач, говорећи о спољној политици своје земље рече да Хрватска мора бити „брза, мудра и вјешта“ у спољњој политици, наговјештавајући, без прецизирања, у БиХ могућу промјену односа снага.

Остаје једино још да неко одговори на оно што мучи обичне грађане БиХ. Шта је са њиховим свакодневним животом и преживљавањем? Да ли ће све ово о чему говори Додик убудуће утицати на смањење рекордне задужености Републике Српске од 5,2 милијарде марака.

Да ли ће то зауставити одлазак 3.500 становника годишње, да ли ће то смањити двоструко повећане трошкове живота, да ли ће то промијенити изједначени број запослених и пензионера?

Да ли ће нам бити живот бољи а у БиХ пожељно мјесто за живот? Или ћемо се морати патити сада да би нам било боље када се, у неком другом животу, отцијепимо и прикључимо мајци Србији.

Све са 13 одсто бошњачког становништва у Републици Српској. То су, само нека, питања која се нити постављају нити на њих дају одговори. А, опозиције као да и нема.

Док је одговор на све веома једноставан. Оног момента када Додик буде партиципирао у власти на нивоу БиХ и имао директан утицај на Агенцију за истраге и заштити БиХ и Тужилаштво БиХ, ситуација ће се драстично промијенити. Политички на боље, а за нас који преживљавамо, видјећемо.

(Ал Јазеера)