Мали Божић старији од Нове године

Прослава Малог Божића има у народу дугу традицију и праћена је живописним обичајима, пуним симболике.

Република Српска 14.01.2017 | 15:23
Мали Божић старији од Нове године
Овај народни празник, који се обиљежава данас, седам дана након Божића, има много дужу традицију него дочек православне Нове године. Неки старински обичаји везани за његову прославу још опстају у селима око Бањалуке.

За трпезом, на коју се износи глава и плећка божићне поченице, остављени специјално за ову прилику, почасни гост је положајник, најчешће дијете или младић, који је на Божић први ушао у кућу домаћина. На Мали Божић положајник добија поклоне.

"Данас се то мало изгубило, али кад сам ја био дијете за положајника се мијесио посебан хљеб од бијелог брашна, или како се у народу звао колач, украшен орасима, љешницима и сувим воћем. Тај би му колач давали на Мали Божић послије ручка и он би га онда ставио на главу и носио кроз село. Уз то, положајнику су се поклањале чарапе, кошуља, везени пешкир", прича Боро Стојић из Ситнице на Мањачи.

Стојићи су, каже, увијек обиљежавали Мали Божић, иако им је на тај дан, 14. јануара, крсна слава Свети Василије.

"И слава и Мали Божић на исти дан, велика је то радост за кућу. Нова година је нешто друго, то је мода новијег доба", каже Стојић.

И на Мањачи и у поткозарским селима обичај је да се на Мали Божић на сто износи ковртањ, округли хљеб са рупом у средини, који је на Божић у рану зору испечен од тијеста за чесницу.

"Према старијим казивачима, домаћин је кувао чесницу и ковртањ, док је према новијим изворима то обављала домаћица. Испечен ковртањ би огрнули чистим столњаком и објесили на чивилук, гдје је стајао до Малог Божића", забиљежила је Ирена Медар Тањга, професор етнологије на бањалучком Природно-математичком факултету.

На Мањачи се на Божић ковртањ стављао волу на рог, да би година била родна.

У Поткозарју се ковртањ стављао у напој првој крави која се отели послије Божића, да би телад била здрава, а млијеко масно.

(ЕуроБлиц)
(Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Мислим-Ман

14.01.2017 15:36

Од срца вам честитам мали Божић.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Михаило Микиц

14.01.2017 16:07

Проуцавањем старих народни обицаја се проуцава прослост сваког народа, зато сто поред званицне писане историје постоји и неписана историја. Неписана историја је била у прослисти за сваки народ пуно вреднија и богатија него писана историја која је само записивала догадјаје и мисљења који су вец били расиреба и постојала у народу. Зато се без познавања народни обицаја немозе правилно схватити и разумјети ни једна звануцна сторија било којег народа. СРБска историја је највецим својим изворним дјелом сацуване у СРБском народном предању и старим народним обицајима. Данас СПЦ прославља Светог Василија Великог "поноса монаха" али такодје и Обрезање или статозавјетно крстење Старог СРБског Родјака Господа насег Исуса Христа. Зато је теско казати ста је код СРБа старији обицај, паганска прослава Нове Године која је била распрострањена код Римљана или прослава Христовог Крстења - Мали Бизиц!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бозица

14.01.2017 16:23

Срецна Нова година и Мали Бозиц

ОДГОВОРИТЕ
Name

вирус

14.01.2017 18:10

А Св. ВАСИЛИЈЕ драга зено заборави?