КАН - Група Д: Србија навија за Уганду! Колико могу Гана са Грантом и Египат с губитником Купером?

Представљамо вам последње четири репрезентације на овогодишњем Купу афричких нација, за нас ће ова група бити и најзанимљивија...

Фудбал 14.01.2017 | 15:00 Гана и Египат су изразити фаворити у овој групи и тимови који знају како се осваја титула шампиона Африке, па с великим амбицијама стижу у Габон. Мали, када дође на велико такмичење, често игра четвртфинале, што нам гарантује велику борбу у којој је Мићова Уганда ипак највећи аутсајдер који може скупо да прода кожу.

ГАНА - ХОЋЕ ЛИ ПРЕКИНУТИ БОЛНУ СЕРИЈУ РАЗОЧАРЕЊА? 

Ниједан тим у историји фудбала није имао толико малера у тренуцима када је био надомак тријумфа, а када је реч о Афричком купу. Увек међу истакнутим фаворитима, четвороструки шампиони Црног континента нису осетили укус успеха пуних 35 година. Од последње шампионске титуле коју су освојили давне 1982. године Црне звезде су изгубиле три велика финала и четири полуфинала на КАН.

Нема дилеме, Гана има добре играче, само је потребно да буду ментално јаки.

У екипи Аврама Гранта налази се 16 од укупно 23 фудбалера који су пре две године стигли до финала на шампионату у Екваторијалној Гвинеји. Ипак, њихов пад форме у последње време опомена је да неће моћи да стигну далеко у Габону уколико се не уозбиље и поправе у нападу. Креативности на средини им не мањка, али им је очајнички потребно да Кристијан Атсу и Андре Ају пронађу стару форму из 2015. За голове ће морати да се побрине Асамоа Ђан, мада и с њим у шпицу често нису успевали у последње време да преточе теренску иницијативу у победе. 

Египат, који ће им бити ривал и у групној фази, у новембру их је лако тукао у Александрији са 2:0 у квалификацијама за Светско првенство, иако је Гана доминирала у поседу лопте на тој утакмици и заиста, ако се не дозову памети, постоји могућност да опет на својој кожи осете исти тај бес Фараона. Овога пута пораз би их скупо коштао. У групи с Ганом је и аутсајдер Уганда, која им је у октобру одолела у Тамалеу када је било 0:0 на мечу који је оголио сву немоћ Грантовог тима. Оно где посебно шкрипи у селекцији Гане је одбрана, па је тако Израелац морао да пребаци везисту Лестера Данијела Амартија на штоперску позицију, на којој се двадесетдвогодишњи фудбалер показао као одлично решење. Али, опет понављамо, и досадни смо, ако не буду могли до гола, нема ништа од успеха.     

Биће ово чудан шампионат за Гану. Први пут после много времена њихова јавност и навијачи ништа не очекују без обзира на снагу тима. Селектор Аврам Грант је бивши, без обзира шта да уради, јер неће добити нови уговор који истиче после шампионата Африке, а за то је заслужан и очајан однос који има с тамошњим новинарима. Ипак, необичан мањак очекивања могао би да скине притисак с овог тима и можда ће бити предност Црних звезда. Видећемо...

МАЛИ - АЛИ НИКО ИХ НЕЋЕ ИЗУБИЈАТИ

Ова репрезентација искусила је на својој кожи пре равно две године сву окрутност играња фудбала на афричком континенту, након што је остала без пласмана у четвртфинале, не на терену, већ после жреба. Мали и Гвинеја имали су у групној фази исти скор, па организаторима није преостало ништа друго него да извлаче куглице како би одредили путника у нокаут фазу. Победила је Гвинеја на лутрији, а фудбалери њиховог ривала спаковали су кофере и несрећно отишли кући. Тај догађај зауставио је серију од два узастопна трећа места за Мали на смотри најбољих афричких селекција.

Ове године у Габону очекује их тешка група у којој су Египат и Гана фаворити, а да несрећа буде већа нема више ни њиховог талисмана, човека по коме се ова селекција препознаје – Сејдуа Кеите. Ту су његови наследници, а фокус ће бити на сјајном везисти Монака Адами Траореу, који ће бити покретачка снага овог тима, као и Самбу Јатабареу,првотимцу немачког Вердера. Ту је и Бакари Сако из Кристал Паласа, чије присуство гарантује искуство неопходно да један тим забележи успех.

А Мали то може, ако погледамо кроз историју. Наиме, када год ова селекција дође на завршни турнир КАН, ретко када се врати кући „изубијана“. Увек су у конкуренцији за другу фазу, а једни пут када се нису изборили за њу било је оно што смо описали на почетку, када их срећа није погледала. Селектор, легендарни Француз Алан Жирес, вратио се по други пут на кормило ове репрезентације, а самом себи је зацртао циљ да барем понови успех из 2012, када је одвео Мали до трећег места на шампионату одржаном баш у Габону. Дакле, хоће репризу, а како је раније као селектор предводио баш Габон, јасно је да ће се на овом шампионату осећати као код куће и имати подршку домаће публике.

Дакле, много брзине и беспрекорне технике у овој селекцији, а ако тражимо ману овог тима, онда можемо рећи да она чучи искључиво у рањивој одбрани и недостатку квалитетног чувара мреже. Дакле, ови напред не могу да дају колико ови назад могу да приме. Што се тиче амбиција, гледаће да у директном окршају с Угандом победе и избегну последње место у групи, а што се тиче пласмана у наредну фазу, он би био изненађење ако имамо у виду конкуренцију Гане и Египта.

ЕГИПАТ - САЛАХ И НЕКИ ОПАСНИ ВЕТЕРАНИ

Коначно! Најуспешнији афрички тим се вратио на смотру најбољих. Египат, који је седам пута био шампион Црног континента и који је три пута узастопно покорио Африку у периоду 2006-2010. (што нико пре њих никада није урадио) пропустио је од тада да се квалификује на чак три велика завршна турнира. Томе је допринела политика, односно револуција која је избила у овој држави, а која је потпуно зауставила фудбалски живот. Али популарни Фараони су васкрсли у великом стилу, заиста имају сјајан тим, изванредно избалансиран и састављен од великог броја талентованих фудбалера како из домовине, тако и из иностранства.

Њихов сјајни тим чине четворица ветерана – Ахмед Елмохамади, Мохамед Абделсхафи, Ахмед Фатхи и голман Есам ел Хандри. Управо овај последњи је посебна прича. Ради се о човеку који има 44 године, али који и даље активно брани, и на шампионату Африке у Габону постаће уједно и најстарији фудбалер у историји овог такмичења. Он је чак четири пута подизао пехар намењен шампиону Африке (1998, 2006, 2008. и 2010) и можете замислити колико би испунио богату каријеру ако би то учинио и јубиларни пети пут.

Овим солидним и искусним фудбалерима придодати су и млади и талентовани играчи, који с успехом наступају у клубовима са запада Европе. По беспрекорној техници издвајају се везиста Арсенала Мохамед Елнени, крилни нападач Стоука Рамадан Соби, везиста Андерлехта Махмуд „Трезеге“ Хасан и испред свих прва звезда, крилни нападач Роме Мохамед Салах. Имајући све ово у виду, јасно је свима да се ради о снажном тиму који је у квалификацијама за КАН избацио снажну Нигерију, а неколико пута је демонстрирао и мајсторску игру на контре које су им најубојитије оружје. Биће их баш тешко победити на овом турниру, а то ћете схватити када почну утакмице.

Египат с клупе сјајно води легендарни Ектор Купер. Тренер-губитник као да се помирио са судбином, па га сада у великом луку заобилазе малери и пехови по којима је био чувен почетком 21. века када је изгубио два финала Лиге шампиона с Валенсијом. Његови Фараони у Габон стижу с огромним ветром у леђа и намером да прикажу што лепши фудбал. Пласман у четвртфинале не би требало да буде проблем, али пошто се ради о матором тиму, највероватније ће се ту прича и завршити.

УГАНДА - ТО ЈЕ НАШ МИЋО

Много дуже од Египта, пуних 39 година, Уганда је чекала на прилику да се појави на смотри најбољих афричких селекција. А за тај огромни успех заслужан је нико други до један Србин, наш човек Милутин Мићо Средојевић, стручњак који је напорним вишегодишњим радом у грађанским ратом разваљеној земљи створио репрезентацију за понос. Овај турнир биће му круна тог мукотрпног рада.

Поред дебитанта на КАН селекције Гвинеје Бисау, Уганда је тим с убедљиво најмање искуства од свих 16 репрезентација које се такмиче. То није проблем за ову репрезентацију која се на путу ка завршном турниру сусрела са свакаквим проблемима, посебно с недостатком новца како би организовали гостовања, тренинг  кампове и пријатељске утакмице с јаким ривалима и како би видели где су тренутно у односу на друге.

Они немају звезде, њихов тим, за разлику од противника, чини изразито моћан тимски дух, а све полази од голмана, хероја Дениса Онијанга, човека који је најзаслужнији што је Мамелоди Сандаунс у октобру постао клупски првак Африке. Дефанзивац Ајзак Исиндетакође је значајан део ове репрезентације, а његове партије у Габону помно ће пратити скаути многих клубова, пошто му је истекао уговор са Сент Џорџом из Етиопије, па је слободан агент. У нападу главна опасност стиже од Фарука Мије, талентованог 19-годишњег играча који наступа у Европи у редовима белгијског Стандарда.

Поред њих у занимљиво склепаном тиму Мића Средојевића налазе се играчи који наступају од територије САД-а, преко Исланда и Либана, све до Вијетнама и Кеније. Свима им је међутим усађена припадност репрезентацији, а када су расположени, могу свакоме да створе проблем у шта се уверила и репрезентација Гане током квалификација за Светско првенство у октобру, када им је Уганда узела бод у гостима (0:0).

Колико Уганда може на овом шампионату? Па мораће пре свега да уложи огроман напор у свакој утакмици како би пробала да избегне повратак кући првим авионом. Тешко је предвидети да ће бити пласирани боље од трећег места у групи, које опет на крају гарантује ништа друго до – повратак кући.

Извор: моззартспорт