KAN - Grupa D: Srbija navija za Ugandu! Koliko mogu Gana sa Grantom i Egipat s gubitnikom Kuperom?
Predstavljamo vam poslednje četiri reprezentacije na ovogodišnjem Kupu afričkih nacija, za nas će ova grupa biti i najzanimljivija...
Fudbal 14.01.2017 | 15:00
GANA - HOĆE LI PREKINUTI BOLNU SERIJU RAZOČARENJA?
Nijedan tim u istoriji fudbala nije imao toliko malera u trenucima kada je bio nadomak trijumfa, a kada je reč o Afričkom kupu. Uvek među istaknutim favoritima, četvorostruki šampioni Crnog kontinenta nisu osetili ukus uspeha punih 35 godina. Od poslednje šampionske titule koju su osvojili davne 1982. godine Crne zvezde su izgubile tri velika finala i četiri polufinala na KAN.
Nema dileme, Gana ima dobre igrače, samo je potrebno da budu mentalno jaki.
U ekipi Avrama Granta nalazi se 16 od ukupno 23 fudbalera koji su pre dve godine stigli do finala na šampionatu u Ekvatorijalnoj Gvineji. Ipak, njihov pad forme u poslednje vreme opomena je da neće moći da stignu daleko u Gabonu ukoliko se ne uozbilje i poprave u napadu. Kreativnosti na sredini im ne manjka, ali im je očajnički potrebno da Kristijan Atsu i Andre Aju pronađu staru formu iz 2015. Za golove će morati da se pobrine Asamoa Đan, mada i s njim u špicu često nisu uspevali u poslednje vreme da pretoče terensku inicijativu u pobede.
Egipat, koji će im biti rival i u grupnoj fazi, u novembru ih je lako tukao u Aleksandriji sa 2:0 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, iako je Gana dominirala u posedu lopte na toj utakmici i zaista, ako se ne dozovu pameti, postoji mogućnost da opet na svojoj koži osete isti taj bes Faraona. Ovoga puta poraz bi ih skupo koštao. U grupi s Ganom je i autsajder Uganda, koja im je u oktobru odolela u Tamaleu kada je bilo 0:0 na meču koji je ogolio svu nemoć Grantovog tima. Ono gde posebno škripi u selekciji Gane je odbrana, pa je tako Izraelac morao da prebaci vezistu Lestera Danijela Amartija na štopersku poziciju, na kojoj se dvadesetdvogodišnji fudbaler pokazao kao odlično rešenje. Ali, opet ponavljamo, i dosadni smo, ako ne budu mogli do gola, nema ništa od uspeha.
Biće ovo čudan šampionat za Ganu. Prvi put posle mnogo vremena njihova javnost i navijači ništa ne očekuju bez obzira na snagu tima. Selektor Avram Grant je bivši, bez obzira šta da uradi, jer neće dobiti novi ugovor koji ističe posle šampionata Afrike, a za to je zaslužan i očajan odnos koji ima s tamošnjim novinarima. Ipak, neobičan manjak očekivanja mogao bi da skine pritisak s ovog tima i možda će biti prednost Crnih zvezda. Videćemo...
MALI - ALI NIKO IH NEĆE IZUBIJATI
Ova reprezentacija iskusila je na svojoj koži pre ravno dve godine svu okrutnost igranja fudbala na afričkom kontinentu, nakon što je ostala bez plasmana u četvrtfinale, ne na terenu, već posle žreba. Mali i Gvineja imali su u grupnoj fazi isti skor, pa organizatorima nije preostalo ništa drugo nego da izvlače kuglice kako bi odredili putnika u nokaut fazu. Pobedila je Gvineja na lutriji, a fudbaleri njihovog rivala spakovali su kofere i nesrećno otišli kući. Taj događaj zaustavio je seriju od dva uzastopna treća mesta za Mali na smotri najboljih afričkih selekcija.
Ove godine u Gabonu očekuje ih teška grupa u kojoj su Egipat i Gana favoriti, a da nesreća bude veća nema više ni njihovog talismana, čoveka po kome se ova selekcija prepoznaje – Sejdua Keite. Tu su njegovi naslednici, a fokus će biti na sjajnom vezisti Monaka Adami Traoreu, koji će biti pokretačka snaga ovog tima, kao i Sambu Jatabareu,prvotimcu nemačkog Verdera. Tu je i Bakari Sako iz Kristal Palasa, čije prisustvo garantuje iskustvo neophodno da jedan tim zabeleži uspeh.
A Mali to može, ako pogledamo kroz istoriju. Naime, kada god ova selekcija dođe na završni turnir KAN, retko kada se vrati kući „izubijana“. Uvek su u konkurenciji za drugu fazu, a jedni put kada se nisu izborili za nju bilo je ono što smo opisali na početku, kada ih sreća nije pogledala. Selektor, legendarni Francuz Alan Žires, vratio se po drugi put na kormilo ove reprezentacije, a samom sebi je zacrtao cilj da barem ponovi uspeh iz 2012, kada je odveo Mali do trećeg mesta na šampionatu održanom baš u Gabonu. Dakle, hoće reprizu, a kako je ranije kao selektor predvodio baš Gabon, jasno je da će se na ovom šampionatu osećati kao kod kuće i imati podršku domaće publike.
Dakle, mnogo brzine i besprekorne tehnike u ovoj selekciji, a ako tražimo manu ovog tima, onda možemo reći da ona čuči isključivo u ranjivoj odbrani i nedostatku kvalitetnog čuvara mreže. Dakle, ovi napred ne mogu da daju koliko ovi nazad mogu da prime. Što se tiče ambicija, gledaće da u direktnom okršaju s Ugandom pobede i izbegnu poslednje mesto u grupi, a što se tiče plasmana u narednu fazu, on bi bio iznenađenje ako imamo u vidu konkurenciju Gane i Egipta.
EGIPAT - SALAH I NEKI OPASNI VETERANI
Konačno! Najuspešniji afrički tim se vratio na smotru najboljih. Egipat, koji je sedam puta bio šampion Crnog kontinenta i koji je tri puta uzastopno pokorio Afriku u periodu 2006-2010. (što niko pre njih nikada nije uradio) propustio je od tada da se kvalifikuje na čak tri velika završna turnira. Tome je doprinela politika, odnosno revolucija koja je izbila u ovoj državi, a koja je potpuno zaustavila fudbalski život. Ali popularni Faraoni su vaskrsli u velikom stilu, zaista imaju sjajan tim, izvanredno izbalansiran i sastavljen od velikog broja talentovanih fudbalera kako iz domovine, tako i iz inostranstva.
Njihov sjajni tim čine četvorica veterana – Ahmed Elmohamadi, Mohamed Abdelshafi, Ahmed Fathi i golman Esam el Handri. Upravo ovaj poslednji je posebna priča. Radi se o čoveku koji ima 44 godine, ali koji i dalje aktivno brani, i na šampionatu Afrike u Gabonu postaće ujedno i najstariji fudbaler u istoriji ovog takmičenja. On je čak četiri puta podizao pehar namenjen šampionu Afrike (1998, 2006, 2008. i 2010) i možete zamisliti koliko bi ispunio bogatu karijeru ako bi to učinio i jubilarni peti put.
Ovim solidnim i iskusnim fudbalerima pridodati su i mladi i talentovani igrači, koji s uspehom nastupaju u klubovima sa zapada Evrope. Po besprekornoj tehnici izdvajaju se vezista Arsenala Mohamed Elneni, krilni napadač Stouka Ramadan Sobi, vezista Anderlehta Mahmud „Trezege“ Hasan i ispred svih prva zvezda, krilni napadač Rome Mohamed Salah. Imajući sve ovo u vidu, jasno je svima da se radi o snažnom timu koji je u kvalifikacijama za KAN izbacio snažnu Nigeriju, a nekoliko puta je demonstrirao i majstorsku igru na kontre koje su im najubojitije oružje. Biće ih baš teško pobediti na ovom turniru, a to ćete shvatiti kada počnu utakmice.
Egipat s klupe sjajno vodi legendarni Ektor Kuper. Trener-gubitnik kao da se pomirio sa sudbinom, pa ga sada u velikom luku zaobilaze maleri i pehovi po kojima je bio čuven početkom 21. veka kada je izgubio dva finala Lige šampiona s Valensijom. Njegovi Faraoni u Gabon stižu s ogromnim vetrom u leđa i namerom da prikažu što lepši fudbal. Plasman u četvrtfinale ne bi trebalo da bude problem, ali pošto se radi o matorom timu, najverovatnije će se tu priča i završiti.
UGANDA - TO JE NAŠ MIĆO
Mnogo duže od Egipta, punih 39 godina, Uganda je čekala na priliku da se pojavi na smotri najboljih afričkih selekcija. A za taj ogromni uspeh zaslužan je niko drugi do jedan Srbin, naš čovek Milutin Mićo Sredojević, stručnjak koji je napornim višegodišnjim radom u građanskim ratom razvaljenoj zemlji stvorio reprezentaciju za ponos. Ovaj turnir biće mu kruna tog mukotrpnog rada.
Pored debitanta na KAN selekcije Gvineje Bisau, Uganda je tim s ubedljivo najmanje iskustva od svih 16 reprezentacija koje se takmiče. To nije problem za ovu reprezentaciju koja se na putu ka završnom turniru susrela sa svakakvim problemima, posebno s nedostatkom novca kako bi organizovali gostovanja, trening kampove i prijateljske utakmice s jakim rivalima i kako bi videli gde su trenutno u odnosu na druge.
Oni nemaju zvezde, njihov tim, za razliku od protivnika, čini izrazito moćan timski duh, a sve polazi od golmana, heroja Denisa Onijanga, čoveka koji je najzaslužniji što je Mamelodi Sandauns u oktobru postao klupski prvak Afrike. Defanzivac Ajzak Isindetakođe je značajan deo ove reprezentacije, a njegove partije u Gabonu pomno će pratiti skauti mnogih klubova, pošto mu je istekao ugovor sa Sent Džordžom iz Etiopije, pa je slobodan agent. U napadu glavna opasnost stiže od Faruka Mije, talentovanog 19-godišnjeg igrača koji nastupa u Evropi u redovima belgijskog Standarda.
Pored njih u zanimljivo sklepanom timu Mića Sredojevića nalaze se igrači koji nastupaju od teritorije SAD-a, preko Islanda i Libana, sve do Vijetnama i Kenije. Svima im je međutim usađena pripadnost reprezentaciji, a kada su raspoloženi, mogu svakome da stvore problem u šta se uverila i reprezentacija Gane tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u oktobru, kada im je Uganda uzela bod u gostima (0:0).
Koliko Uganda može na ovom šampionatu? Pa moraće pre svega da uloži ogroman napor u svakoj utakmici kako bi probala da izbegne povratak kući prvim avionom. Teško je predvideti da će biti plasirani bolje od trećeg mesta u grupi, koje opet na kraju garantuje ništa drugo do – povratak kući.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar