Најава - Па, да погледамо и тај филм: Афрички Куп нација 2017. године...!

У суботу почиње Афрички куп нација. У центру пажње српске јавности биће селектор Уганде, Милутин Мићо Средојевић и везиста Црвене звезде, а репрезентативац Габона, Гелор Канга.

Фудбал 14.01.2017 | 00:00 У недавном интервјуу за МОНДО, селектор Уганде Милутин Мићо Средојевић, тренер који већ 15 година живи у Африци, окарактерисао је рад у тамошњем фудбалу као "холивудски филм, али не онај анимирани, већ акциони трилер са примесама трагикомедије од које не знаш да ли ћеш да умреш од смеха или да кукаш на сав глас".

Па, дошло је време да и у Србији погледамо тај филм, који ће од 14. јануара до 5. фебруара бити емитован на каналима ТВ Арена Спорт (у терминима од 17 и 20 часова).

Имаћемо прилику да гледамо кандидата за Оскара, пошто је у питању оно најбоље што јужни континент има да понуди - Афрички куп нација!



У четири града Габона - Либрвилу, Франсвилу, Оему и Порт Жантилу - такмичиће се 16 најбољих афричких репрезентација.

Као фаворити за пехар издвајају се бранилац трофеја Обала Слоноваче, Гана и Алжир, док из другог плана вребају домаћин Габон, Сенегал, Мароко и Египат.

Нас ће, ипак, највише занимати учинак Уганде, која се после 39 година поново пласирала на завршни турнир, а тамо ју је одвео Србин - Милутин Мићо Средојевић, 47-годишњи тренер из Прокупља.

Популарни "Мицхо цоацх" покушаће са својом репрезентацијом да начини подвиг и кроз "групу смрти" стигне до четвртфинала. Поред Уганде, у Групи Д су још Гана (коју са клупе води бивши тренер Партизана и Челсија, Аврам Грант), Египат (најтрофејнија афричка репрезентација са седам титула континенталног шампиона) и Мали (трећепласирана репрезентација са турнира 2012. и 2013. године).

У центру пажње српске јавности, додуше, махом навијача Црвене звезде, биће и Габон због везисте црвено-белих, Гелора Канге. Домаћу селекцију предводи фантастични нападач Борусије Дортмунд, Пјер-Емерик Обамејанг, а конкуренти у групној фази биће јој дебитант Гвинеја Бисао, Буркина Фасо (другопласирана репрезентација 2013) и Камерун (завршио квалификације без пораза и жељан је доказивања, јер од 2010. није прошао кроз групну фазу).

Ево и свих учесника...

ГРУПА А: Габон, Буркина Фасо, Камерун, Гвинеја Бисао.

Габон је као домаћин фаворит ове групе, међутим, проблем би могла да представља неуиграност, односно то што је некадашњи селектор Шпаније и тренер Реал Мадрида, Хосе Антонио Камачо, преузео екипу тек 2. децембра. Шпанац је наследио Португалца Хорхеа Косту, под чијим вођством је Габон остварио само две победе у 13 утакмица играних током 2016. године. Јасно је, дакле, да екипа у не баш најбољем расположењу дочекује турнир.

Видећемо могу ли Обамејанг, Канга и Дидије Н'Донг из Сандерленда да поведу саиграче до финала, о којем сањају њихови сународници.

Буркина Фасо је 2013. играла финале (поражена од Нигерије 0:1), али је у већину учешћа завршавала већ у групној фази. Звезда ове репрезентације је 21-годишњи офанзивац Бернар Траоре, играч Челсија на позајмици у Ајаксу. Нема сумње да ће добрим партијама покушати да убеди лондонске "плавце" да заслужује шансу на Стамфорд Бриџу.

Камерун се пласирао на турнир без иједног пораза у дуелима са Јужном Африком, Мауританијом и Гамбијом, али још од 2010. године није успео да прође групну фазу. Ова репрезентација увек има талентоване играче у својим редовима, а сада су то Нколо (Олимпик Лион), Абубакар (Бешикташ), Чупо-Мотинг (Шалке) и Н'Ђие (Олимпик Марсеј). Проблем је, мешутим, што је чак седам фудбалера одбило да путује у Габон због несугласица са националним Савезом. Међу њима су Жоел Матип из Ливерпула, Алан Њом из Вест Бромвич Албиона, Онана из Ајакса и Замбо Ангиса из Олимпик Марсеја.

Гвинеја Бисао никада није играла на завршном турниру, али је визу за Габон изборила у веома солидној групи, у којој се нашла испред Конга (учесника четвртфинала на претходном АКН), Замбије (шампиона из 2012. и учесника претходних шест завршних турнира) и Кеније. Дакле, ова екипа могла би да буде камен спотицања неком од фаворизованих ривала.

ГРУПА Б: Алжир, Тунис, Сенегал, Зимбабве.

Алжир дочекује ово такмичење са великим амбицијама и као један од главних фаворита. Екипу предводе Махрез, Слимани (обојица из Лестера), Брахими (Порто), Бенталеб (Шалке), Гулам (Наполи) и Судани (Динамо Загреб), Тајдер (Болоња), али проблем би могла да буде честа промена тренера у последњих неколико година.

После историјског пласмана у осмину финала Светског првенства у Бразилу 2014. године, Вахид Халилхоџић се растао са Алжиром, а тим је преузео Кристијан Гуркуф. Француз је у априлу 2016. добио отказ због неубедљивих партија, а наследио га је наш Милован Рајевац. И он је брзо смењен, после само три утакмице, па ће екипу у Габону предводити Белгијанац Жорж Лекенс. Видећемо колико ће успеха имати...

Тунис је на последњих седам завршних турнира пет пута стигао најмање до четвртфинала, чему се надају и ове године. Екипа са севера Африке поражена је само једном у последњих 13 утакмица, што такође улива самопоуздање играчима које са клупе предводи Пољак Хенрик Касперчак, искусан тренер са дугогодишњим радом у Африци.

Сенегал има веома јак тим, али због чињенице да никада није био шампион Африке и да није прошао групу у претходних пет покушаја, не може се сврстати у први ред фаворита. Играчи попут Манеа (Ливерпул), Кујатеа (Вест Хем), Кулибалија (Наполи), Кеите (Лацио), Диамеа (Њукасл)... морају се, ипак, озбиљно схватити.

Зимбабве је, имајући у виду квалитет ривала у групи, једна од репрезентација које су унапред отписане. Тек други пут су на завршном турниру Афричког купа нација и тешко да ће успети да избегну елиминацију већ после три утакмице, као што је то било и 2004. године.

ГРУПА Ц: Обала Слоноваче, ДР Конго, Мароко, Того.

Обала Слоноваче, бранилац трофеја, долази без прве звезде, Жервиња, који ће пропустити турнир због повреде колена, али његово одсуство покушаће да надокнади Серж Орије из Пари Сен Жермена. На терену неће бити Јаја Туре, Думбија и Коло Туре, који су се повукли, али ту су Ерик Беили, Френк Кеши, Вилфед Заха, Вилфред Бони, Саломон Калу... "Слонови" су у последњих шест наступа чак три пута стигли до финала, тако да нема дилеме да ће и овај пут циљати борбу за трофеј.

Демократска република Конго, двоструки шампион Африке, био је трећи на прошлом турниру. "Леопарди" су у Габон допутовали без прве звезде, Јаника Боласија из Евертона, али је "наоштрен" нападач Хала, Диумерси Мбокани. Ова репрезентација могла би да буде занимљива навијачима Црвене звезде, пошто се српски шампион налази у преговорима са нападачем Џеремијем Бокилом, чланом кинеског Гвангџуа, који је претходне две сезоне провео на позајмицама у турском Ескишехиру и катарском Ал Караитијату.

Мароко улази у такмичење са великим амбицијама, темељеним на томе да је селектор Ерве Ренар, Француз који је два пута освојио Афрички куп нација. Прво са Замбијом 2012, а онда и са Обалом Слоноваче 2015. године. На терену, саиграче предводи дефанзивац Јувентуса Мехди Бенатиа, а у нападу се највише очекује од Софијана Буфала из Саутемптона. Мароканци су без пораза у претходних 13 утакмица и надају се да ће та серија потрајати.

Того ће бити у центру пажње највише због Емануела Адебајора, који ће партијама у Габону покушати да се избори за нови богати ангажман у неком клубу, јер је незапослен још од завршетка прошле сезоне, када се растао са Кристал Паласом. Искусном нападачу овај турнир биће опроштај од репрезентације, тако да нема сумње да ће бити изузетно мотивисан. То потврђује и податак да је Адебајор одавно допутовао у Африку, где је индивидуално тренирао да би потпуно спреман дочекао Афрички куп нација.

ГРУПА Д: Гана, Мали, Египат, Уганда.

Гана је, упркос проблемима у којима се налази, међу главним фаворитима за трофеј. "Црне звезде" су имале честе промене селектора у последње време и тренутно су без победе у пет узастопних утакмица, што је довело у питање пласман на Светско првенство у Русији 2018, али све то играчи ће морати да оставе иза себе. Селектор Аврам Грант, бивши тренер Партизана, на располагању има имена попут Асамое Ђана, Андреа и Џордана Ајева, Менсаха... Додатан мотив екипа ће имати у намери да се искупи за два пораза у финалима (2010. и 2015. године).

Мали је екипа која на прошлом турниру није успела да прође групну фазу, али је била трећа 2012. и 2013. године, а друга 1972, што значи да и те како уме да изненади. Селектор је Француз Ален Жирес, који у тиму има неколико одличних играча, попут Османа Кулибалија из Панатинаикоса, Адама Траореа из Монака, Мусе Думбије из Росотва, Бакарија Сакоа из Кристал Паласа...

Египат је најтрофејнија афричка репрезентација са седам континенталних титула, од којих три у низу (2006, 2008, 2010), међутим, "фараони" нису успели да се пласирају на претходна три завршна турнира. Баш из тог разлога, нема сумње да екипа Ектора Купера са огромним амбицијама стиже у Габон. Навијачи највише очекују од нападача Роме, Мохамеда Салаха.

Уганда је последња на скенеру, али далеко од тога да је најмање важна. Самим пласманом на завршни турнир после 39 година, екипа Милутина Средојевића је остварила изванредан учинак, а наш тренер постао хит у читавој Африци. Желимо им да бајка потраје... Претходни пут када је Уганда учествовала на АКН, 1978. године, стигла је до финала.

У четвртфиналима 28. јануара укрштају се групе А и Б, а дан касније Ц и Д. Полуфинала ће се играти 1. и 2. фебруара, меч за треће место 4. фебруара, а финале је дан касније.

СВИ ДОСАДАШЊИ ОСВАЈАЧИ АКН

1957 – Египат, 1959 – Египат, 1962 – Етиопија, 1963 – Гана, 1965 – Гана, 1968 – Конго-Киншаса, 1970 – Судан, 1972 – Конго, 1974 – Заир, 1976 – Мароко, 1978 – Гана, 1980 – Нигерија, 1982 – Гана, 1984 – Камерун, 1986 – Египат, 1988 – Камерун, 1990 – Алжир, 1992 – Обала Слоноваче, 1994 – Нигерија, 1996 – Јужна Африка, 1998 – Египат, 2000 – Камерун, 2002 – Камерун, 2004 – Тунис, 2006 – Египат, 2008 – Египат, 2010 – Египат, 2012 – Замбија, 2013 – Нигерија, 2015 – Обала Слоноваче, 2017 – ?

Извор: мондо.рс