Гладовао је да би му дјеца јела

"За шест дана смршао сам 12 килограма, а још три када сам се вратио из болнице. На ВМА су ме питали како сам издржао, јер је тело после пет дана гладовања на издисају. До овога дошао сам од муке и речи су сувишне" започиње своју исповест за "Блиц" Ненад Димитријевић (33), који се одрекао хране како не би гладовало његово двоје деце, жена и мајка.

Србија 13.01.2017 | 14:27 О томе како немаштину трпе деца од годину и по и три године не жели много да говори. Због њих је пристао на глад, али и изашао из болнице пре времена. Због деце је спреман да се жртвује и прихвати било какав посао.

"Нисам могао да лежим у болници, да једем тамо, да ми је лепо и топло, а знам да су они код куће... Исте вечери, када су ме прегледали и збринули изашао сам из болнице" прича Ненад одсечним и сигурним гласом.

Али прсти одају стрепњу. Нехотице ударају о сто, а поглед је скренуо са стране. У суседној соби безбрижно спавају њихови малишани, а поред њега су болесна мајка Зорица и супруга Јелена. Немају посао, живе од социјалне помоћи од 13.000 динара. Више од 5.000 је ишло за струју, а остатак није био довољан како би болесна Зорица имала за лекове.

Нову годину дочекали су у сузама, без струје која им је искључена 30. децембра. А онда су им комшије изашле у сусрет и протуриле каблове. Његова мајка Зорица каже да јој је тешко пао тренутак када су мајстори дошли да им искључе струју.

"Деца су уз свећу дочекала Нову годину. Молила сам, плакала, али они су морали да искључе..." прича бака Зорица.

Али, дан када је цела Србија остала ганута њиховом причом која је затресла друштвене мреже, донео им је нову наду. После тога нису ока могли да склопе, од узбуђења а не од муке.

"Комшиница је на Твитеру објавила да нам је потребна помоћ и људи су одједном почели да се јављају. Само за два сата звало нас је преко 100 људи. Сигурно нећемо спавати читаву ноћ. Ја сам и даље у шоку, све ово нам је дало снагу, ипак има добрих људи. Захвални смо свима који су понудили помоћ. Људи у проблему не треба да ћуте и не треба ништа да их буде срамота" казала је Јелена Димитријевић.



Мајка своју муку речима не може ни да опише. У најтежем сиромаштву она доји дете, брине се како да га окупа и да ли ће имати струје да припреми храну... Али, најтеже јој је пало када је свог мужа морала да испрати у болницу.

"Мислила сам да умире тог шестог дана. Када је отишао, било нам је тешко јер смо остали сами и беспомоћни" казала је Јелена.

Малишани су касно синоћ безбрижно спавали, док су наши репортери боравили у њиховом дому.

Ненад не ради већ четири месеца, а латио би се, каже, било каквог посла. Завршио је средњу пекарску школу, за разлику од супруге која нема средње образовање. И она је спремна да ради, иако је свесна да болесна Зорица не може да чува децу.

Ненаду је пре три месеца преминуо отац, што му је тешко пало.

"Ненад је био на ивици нервног слома и тресао се једно месец дана. И његов отац се до краја борио нешто да уради, имао је три тумора, на јетри мозгу и плућима" прича Јелена.

Извор: Блиц
Фото: Петар Марковић / РАС Србија